|
17. novembar 2008.
Šta je novo u
"komšiluku"? Ali onom svemirskom.
Poslednjih meseci smo svedoci raznih
zanimljivih novosti iz astronomije.
Šta je to novo, pokazaćemo u nekoliko
slika. |
 |
Početkom ovog leta astronomi
su se ponovili: dobili su nov svemirski
teleskop. Kada je lansiran teleskop se zvao Gama
zračni svemirski teleskop širokog područja (Gamma-ray
Large Area Space Telescope, GLAST), ali kada se
skrasio u orbiti oko Zemlje preimenovan je u
Gama-zračni svemirski teleskop Fermi (Fermi
Gamma-ray Space Telescope).
Ime je dobio po italijansko-američkom fizičaru
Enriku Fermiju (1901-1954), a Enriko Fermi je
bio jedan od velikana nauke XX veka (Nobelovu
nagradu dobio je 1934.). Teleskop je rezultat
saradnje Nase sa odgovarajućim organizacijama
Francuske, Nemačke, Italije, Japana i Švedske.
Primarna misija Fermija će trajati pet godina,
sa ciljem da se nastavi za još pet.
Teleskop Fermi je gama-zračni teleskop i kao
takav i nesvesno se poredi sa svojim slavnim
prethodnikom, takođe gama-zračnim Svemirskim
teleskopom Kompton koji je radio od 1991. do
2000. kada je deorbitiran, tj. oboren na planetu
i spaljen u njenoj atmosferi. Ukratko, teleskop
Fermi je mnogo, mnogo moćniji i ono što je
Kompton radio godinama, nov teleskop postigne za
svega nekoliko dana.
Gama-zračni teleskop detektuje gama zrake, a
izvor tih, inače najsnažnijih zraka su jezgra
aktivnih galaksija, pulsari, supernove, tesni
zvezdani sistemi itd. dakle egzotični objekti o
kojima bi astronomi da znaju mnogo više nego što
znaju, jer je upravo to karika koja im nedostaje
za bolje razumevanje nekih važnih astrofizičkih
i kosmoloških procesa.
Dr Tijana Prodanović sa novosadskog Departmana
za fiziku, koja se bavi gama-zračnom
astronomijom, govoreći o ovom teleskopu za
časopis Astronomija kaže da njegova "najveća moć
leži u tome što će nam konačno pružiti pogled u
ono što nazivamo neotvoren prozor.
Naime - nastavlja dr Prodanović - u domenu
energija gama zračenja postoji oblast energija u
koju još ni jedan gama-zračni teleskop nije
zavirio zbog brojnih tehničkih ograničenja koje
baš ta oblast energija nosi sa sobom. Fermi
GLAST misija bi trebalo da nam osvetli većinu te
mračne oblasti.“ Od ovog teleskopa dr
Prodanović očekuje da rasvetli i pitanje porekla
i prirode tamnje materije, da razjasni mehanizam
džetova koji se sreću u svemiru, prirodu gama
bljeskova itd.
Već prvi snimak teleskopa je imresionirao
astronome. Evo tog snimka:
 |
Na njemu se vidi usijani gas
Mlečnog puta, svetlucanje pulsara i blješteće
galaksije udaljenih milijardama svetlosnih
godina.
Nakon ovog snimka usledilo je i prvo
interesantno otkriće. Na 4600 svetlosnih godina
od nas, u sazvežđu Cefej, Fermi je uočio
neobičan pulsar koji zrači samo gama zrake. Iako
je to nešto što većinu nas ostavlja ravnodušnim
astrofizičari su oduševljeni. U svakom slučaju
Fermi je zaslužio čestitke.
HST
A kad smo kod svemirskih
teleskopa ne možemo a da ne kažemo nešto i o
najslavnijem među njima.
Svemirski teleskop Habl (Hubble Space Telescope,
HST), čiji planirani radni vek je već odavno
prošao, a koji se održava u životu (i orbiti)
zato što još uvek nema adekvatnu zamenu, izazvao
je nova uzbuđenja i nova strahovanja svojih
brojnih fanova. Njega prosto svi obožavaju, od
profesionalnih astronoma do ljubitelja dobre
astronomske fotografije.
Da bi ovaj teleskop ostao u funkciji neophodno
je njegovo povremeno servisiranje. Problem je
što se za servis koriste spejs šatlovi, a
šatlovi su već odavno zreli za penziju (postoji
gotovo opšta saglasnost da ih je već na samom
početku trebalo staviti u muzej). Ipak, za HST
je rezervisana jedna misija servisiranja i šatl
Atlantis je u septembru bio postavljen na
lansirnu rampu.
Dok su u svemiru, šatlovi, u slučaju kvara,
imaju luku u koju u slučaju kvara mogu da se
sklone i to je Međunarodna svemirska stanica.
Međutim, HST se nalazi na suviše dalekoj orbiti
za takav manevar (na oko 600 km, prema oko 350
km na kojoj visini se nalazi Stanica) i u
slučaju nevolje posada Atlantisa na Međunarodnu
stanicu ne bi mogla da računa. Zato je, iz
bezbednosnih razloga, pored Atlantisa za ovu
priliku na susednu lansirnu rampu bio postavljen
još jedan šatl, Endeavour.
Nekoliko puta do sada se desilo da se
istovremeno na lansirnim rampama nađe par
šatlova, a ovog puta trebalo je da to bude i
poslednji, jer će šatlovi da lete samo do
2010-te godine kada se konačno povlače iz
upotrebe. Takav je bar do sada bio plan. Evo
impresivnog snimka dva šatla. To je zbilja
veličanstvena slika, sa dugom u pozadini.
 |
Ali uoči lansiranja Atlantisa
dogodilo se nešto uznemirujuće: 27. septembra
teleskop Habl je prestao da šalje podatke na
zemlju. Nakon nekoliko dana grozničavog
ispitivanja inžinjeri su otkrili da na Hablu
instrumenti funkcionišu normalno, ali da deo
sistema (sklop A) koji je zadužen za slanje
podataka, više ne radi. Misija servisiranja je
izgubila smisao i ona je odmah otkazana, a
inžinjeri su se bacili na rešavanje problema.
Rešenje je potraženo u aktiviranju sklopa B koji
je savršeno radio - pre dvadeset godina dok se
teleskop još nalazio na Zemlji i koji od tada
nikad nije bio korišćen. Usledili su dani
intenzivnog rada da bi konačno zadnjeg dana
oktobra stigla vest o uspehu: Habl je oživeo i
na zemlju poslao ovaj snimak:
 |
Misija servisiranja teleskopa Habl je sada zakazana za maj sledeće godine.
NASA
Taj servis bi trebalo da
produži život ostarelog teleskopa do 2013.
godine za kada je planirano da ga zameni mnogo
moćniji Svemirski teleskop Džejms Veb (James Webb
Space Telescope, JWST) nazvan po Džejmsu Vebu
(1906 – 1992), drugom administratoru Nase. Ali,
to je samo plan. Ima skeptika.
Dr Miroslav Filipović sa Univerziteta Zapadni
Sidnej, koji inače važi za dobro obaveštenog
astronoma kad su u pitanju osmatrački
instrumenti i druga astronomska oprema, nije
uveren da će Veb još skoro da se vine u svemir,
možda ni do kraja sledeće dekade. Jednostavno,
takve stvari su ne samo izuzetno složene nego i
basnoslovno skupe, a Nasa se suočava sa velikim
finansijskim problemima. Više puta su se ove
godine javljale vesti o krizi budžeta Nase. O
tome je letos u intervjuu za britansku štampu
govorio i čelnik Nase Majkl Grifin.
Sem toga, postojeća ekonomska kriza ne ide na
ruku budućim misijama. Pa i promena domaćina u
Beloj kući imaće svakako uticaja na budžet Nase.
Oba predsednička kandidata, i Mekejn i Obama, su
davala izjave o Nasi, ali to su bili uglavnom
emotivni stavovi privrženosti svemirskim
istraživanjima. Istina, oba su obećala povećanje
budžeta Nase za dve milijarde dolara, ali na to
povećanje ipak treba pričekati. Sem toga,
pitanje je da li je ono dovoljno da reši
probleme Nase.
Velik problem je što u slučaju povlačenja
šatlova Amerika ostaje bez letelice koja može da
ponese ljudsku posadu u svemir. Već godinama se
radi na projektovanju i izgradnji nove rakete (Ares
I) i kapsule za ljudsku posadu (Orion), ali
konstruktori se stalno suočavaju sa novim
problemima i još se ne vidi dan kada će se
planovi o američkoj letelici sa ljudskom posadom
ostvariti. Tako ostaje da Nasa za slanje svojih
astronauta na Međunarodnu svemirsku stanicu,
posle povlačenja šatlova, koristi (i plaća)
usluge Rusa, a to je opcija koju Amerika iz sve
snage želi da izbegne.
 |
| Dvostepena raketa nosač Ares biće u stanju da ponese kosmički brod Orion sa šest članova posade. I Ares i Orion će u narednim decenijama biti okosnica američkih misija na Mesec |
Sem svega toga, stvarni
položaj Nase je zamagljen različitim, često
oprečnim podacima. S jedne strane ističe se kako
se budžet ove svemirske agencije drastično
tanji, tj. da on samo nominalno raste, ali da
taj rast izjeda inflacija i u procentima prema
BNP on zaista opada.
S druge strane, i taj tako mali budžet (inače
17,3 milijarde dolara za ovu godinu) i dalje je
duplo veći od budžeta svih ostalih svemirskih
agencija - zajedno. Zatim, govori se da je
dominacija Nase u svemirskim istraživanjima
ugrožena jer se javljaju nove sile: Kina, zatim
ESA i naravno Rusija, a izvesne ambicije
pokazuju i Indija (nedavno je njena letelica
Chandrayaan-1 ušla u orbitu oko Mesecu), pa i
Japan (čiji je orbiter oko Meseca, Kaguya, ovih
dana poslao deprimirajuću vest da je Mesec
suvlji nego što su se astronomi zadnjih godina
nadali).
Sve je to tačno, ali ako bi neki imaginarni
posmatrač iz kosmosa gledao šta to Zemlja radi u
svemiru video bi samo Nasine i tek po koju
letelicu svih ostalih. Nasa, što sama, što u
kooperaciji sa drugim agencijama, istovremeno
sprovodi velik broj misija od kojih većina za
sve ostale spada u domen naučne fantastike. Evo
kratkog pregleda nekih misija.
Misije
Pre mesec dana (6. oktobra)
Mesindžer (Messenger) je po treći put proleteo
pored Merkura, na 200 kilometara razdaljine, i
poslao snimke do sada neviđenih oblasti te
planete. U stalnu orbitu oko Merkura Mesindžer
treba da uđe 2011. godine, ali pre toga će,
septembra sledeće godine, još jednom da proleti
pored planete.
Na drugom kraju Sunčevog sistema nalazi se
Nasina letelica Novi horizonti (New Horizons).
Ove godine pažnju medija je privukla operacija
popularno nazvana "transplantacija mozga".
Naime, glavnom računaru letelice je izmenjen
kompjuterski program i to na preko milijardu
kilometara od kuće. Novi softver je ispravio
neke uočene bagove i obezbedio stabilniji rad
svih sistema letelice.
Red je da pomenemo i letelicu Kasini (Cassini)
koja obleće Saturn i osmatra njegove prstenove i
brojnu porodicu satelita, na već monotono
savršen način. Na Zemlju stalno šalje obilje
fotografija i drugih podataka. Koga interesuje,
ovde može naći fotografije
http://ciclops.org/index.php
Istovremeno Nasa na Marsu ima rovere, orbitere i
lendere. Roveri nakon čitavih pet godina
provedenih na susednoj planeti i dalje
tvrdoglavo odbijaju da se pokvare (20 puta su
premašili prvobitni plan). S Oportjunitijem
kontrolori već ne znaju šta da rade pa su ga pre
mesec dana uputili na put bez povratka, tj. do
kratera Endeavour do koga će, ako uopšte uspe,
stići 2011. godine. Druga mogućnost je bila da
rover ostane tu gde je i vršlja po terenu koji
je već istražio.
Ako nekog interesuje drugi Marsov rover, Spirit,
on je sve do nedavno bio dobro. Istina, još od
ranije ima blokiran jedan točak te mu je
kretanje otežano, ali obavljao je svoje poslove.
Na južnoj hemisferi gde se nalazi (krater Gusev)
zima je pri kraju pa je sunca sve više i
inžinjeri koji upravljaju Spiritom su očekivali
da se on napuni energijom. Ali početkom novembra
krater Gusev je zahvatila oluja koja je podigla
prašinu, a ona je prekrila panele preko kojih
rover upija sunčevu energiju. Sada Spirit dobija
toliko malo energije da su kontrolori čak i
redovnu komunikaciju s njim sveli na minimum.
Nadamo se najboljem.
 |
| Feniks i Sunce nad horizontom |
A lender Feniks koji je
takođe probio planirani radni vek utonuo je u
večni san. Na konferenciji za štampu održanoj
10. novembra 2009. Nasa je zvanično objavila
kraj misije Feniks. Kontakt sa Feniksom je
prekinut još 2. novembra i sva nastojanje da se
on obnovi ostala su bezuspešna. Inžinjeri misije
smatraju da je lender iscrpeo svu preostalu
energiju i da zato više nije u stanju da
komunicira sa Zemljom. Sunce je sve kraće na
severnom nebu Marsa, a Feniks se nalazi u
svernom polarnom regionu pa je zadnjih mesec
dana imao sve manje napajanje.
Tim koji je upravljao Fenikosm prethodnih
nedelja je isključivao sve što nije neophodno za
život lendera kako bi obezbedio što duži rad
preostalih sistema, no i pored svega kraj je
došao. Sada postoje samo minimalne šanse da s
proleća (Marsovog) lender oživi. Ali zato će
podaci koji su pristigli sa ovog lendera biti
predmet analize dugi niz godina. Da pomenemo
najupečatljivije rezultate. Feniks je svojom
robotskom rukom zagrabio led, utvrdio hemijski
sastav Marsovog tla i detektovao sneg u
atmosferi Marsa.
Treći mesec Marsa
Kad smo već kod Marsa pomenimo i zanimljivu teoriju da je nekada davno ta planeta imala tri meseca (ima ih inače dva). Do ove teorije došli su John Chappelow i Rob Herrick sa Univerziteta Fairbanks, Aljaska, studirajući jedan snimak dva mala Marsova kratera. Evo i tog snimka.
 |
Važni krateri su levi i
desni, a ovaj u sredini nije. Kako vidimo oba
kratera su sličnog, ovalnog oblika. U prečniku
imaju 3, odnosno 10 km.
Pronicljivošću Šerloka Holmsa dva istraživača su
izvela čitav niz zaključaka koji su ih doveli do
njihove teorije. Ukratko objašnjenje je sledeće.
Mali mesec, oko 1,5 km u prečniku (veličina
kratera odgovora tom prečniku udarnog tela), po
spirali je počeo da se približava planeti, a
kada je uronio u njenu atmosferu raspao se na
dva dela i tako udario u tlo. Dokaz za takav
scenario je ovalni oblik stvorenih kratera.
Takav oblik nastaje kada udarno telo padne pod
oštrim uglom (deset, ili manje stepeni) na tlo.
Pri većim udarnim uglom nastaje krater kružnog
oblika. Dalje, ova dva kratera su položena u
pravcu istok-zapad (uz neznatno odstupanje od
3,48 stepeni) što znači da su ih napravila tela
koja su stigla iz satelitske orbite (prirodni
sateliti ne kruže po polarnim nego
ekvatorijlanim orbitama).
I to je to. Elementary, my dear Watson,
zar ne? Pa ne baš. Ima i skeptika koji kažu da
se ova dva kratera nalaze suviše daleko od
ekvatora (severno od vulkana Olympus Mons, na
oko 40 stepeni od ekvatora), tj. da bi se treći
satelit, ako je ikada postojao, morao nalaziti
mango bliže ravni ekvatora. Sem toga, sumnjivci
kažu da je dva pomenuta kratera logičnije
povezati sa padom dvojnog asteroida. Naravno i
jedni i drugi imaju svoje argumente za nastavak
rasprave. U svakom slučaju za potvrdu teorije o
trećem satelitu Marsa potrebno je mnogo više od
ponuđenih dokaza.
ESA
Da pomenemo ukratko i
Evropsku svemirsku agenciju i neke njene misije.
Venus Ekspres obleće Veneru i izučava njenu
atmosferu. Između ostalog, ova letelica je
utvrdila da na visini od 66 km vetrovi duvaju
brzinom od 370 km na sat (inače, najveća
zabeležena brzina nekog vetra na Zeljmi je 372
kilometra na čas).
Mars Express na svoj veličanstven ali
nenametljiv način (u promociji svojih rezultata
daleko zaostaje za Nasom) već pet godina obleće
Mars i šalje divne snimke.
Ovde možete pogledati izbor najatraktivnijih.
Roseta, takođe evropska letelica, je na putu ka
kometi 67/P Čurjumkov–Gerasimenko do koje treba
da stigne 2014. godine. Na tom putu letelica je
nedavno prošla pored asteroida Šteinsa i snimila
ga sa rastojanja od 800 km.
Hoking
Na kraju evo i jedne zemaljske vesti. Najpopularniji živi naučnik, Stiven Hoking, sledeće godine odlazi u penziju. Nije da je to njegova volja, već je na delu sila zakona. Po propisima Univerziteta u Kembridžu, na kome Hoking radi, službena lica odlaze u penziju na kraju akademske godine u kojoj pune 67 godina. Profesor Hoking će taj uslov da ispuni 8. januara 2009. Međutim, sa kembričkog univerziteta je stigla i vest da bi Hoking mogao da nastavi svoj rad kao emeritus, tj. kao profesor u penziji.
* * *
 |
|
U anketi koja je prethodna dva meseca
sprovedena na sajtu
Astronomskog magazina čak 76%
ispitanika je uvereno da vanzemaljci
postoje, dok samo 14% u to sumnja.
Ostali su odgovorili da ne znaju. Pitanje je glasilo: Postoje li vanzemaljci, a na ponuđene odgovore rezultati glasanja su na grafiku. |
| Komentari na sajtu B92 o ovom članku Postojeći komentari |
| Pošaljite svoj komentar na B92 Pošaljite komentar |
