|
nastavak 2.3. Tok misije 2.3.1. Spirit (MER-A)
Spirit (Duh) je lansiran 10. juna 2003. godine, a sleteo je na Mars 4. januara 2004. godine nakon pređenih 487 miliona kilometara. Iako je planirano da misija traje 90 dana ona traje već duže od 1250 dana. Sleteo je u Gusav karater svega 10 kilometara od centra oblasti predviđene za sletanje. Lender je prilikom sletanja odskočio 27 puta i pri tome prešao oko 300 metara. Prvi snimci sa panoramske kamere su pokazali da je okolina mesta sletanja uglavnom ravna sa razbacanim kamenjem, a u daljini su uočena brda. Mesto sletanja je neformalno nazvano Memorijano mesto Kolumbija (Columbia Memorial Station), u znak sećanja na astornaute nastradale u nesreći šatla Kolumbija. U znak sećanja na astronaute su imenovana i Brda Kolumbija (Columbia Hills) čijih sedan vrhova nose imena nastradalih astronauta. Spirit je 8. sola (21. januara), prestao da komunicira sa Zemljom. Sledećeg dana je poslao svega nekoliko bitova,a tek nakon tri dana su naučnici usleli da ga nateraju da pošalje više podatak iz kojih su zaključili da se radi o lakšem kvaru, ali da ga je potrebno što pre otkloniti. Problem je u tome što je zaključeno da rover nije u modu za odmor, već konstatntno radi, što je moglo dovesti do potpunog pražnjenja baterija i pregrevanja, što bi značilo kraj misije. Nakon mnogo ispitivanja utvrđeno je da kompjuter na roveru stalno podiže sistem i da je to glavni izvor problema. Sistem je napravnjen tako da se restartuje kada naiđe na neki problem, ali ako se problem javi prilikom podizanja sistema on bi mogao u nedogled da se iznova podiže. Srećom, kompjuter je moguće pokrenuti bez upotrebe fleš memorije za koju se pretpostavljalo da je krivac. Utvrđeno je da je problem u tome što softver nije brisao sve fajlove, već se na memoriji nalazila gomila nepotrebnih podataka prikupljenih tokom leta, tako da su inžinjeri prvo pobrisali neke fajlove, a zatim i formatirali celu memoriju. 33. sola (6. februara) rover je nastavio svoje israživanje. Istog dana je RAT iskopao prvu rupu ikada iskopanu na nekoj drugoj planeti. Na kamenu Adirondack je napravljena rupa od 45,5 milimetara u prečniku i 2,65 milimetara dubine.Ona je omogućila instrumentima da analizaraju sadržaj kamena i time je počeo glavni deo misije. 5. marta su naučnici konačno našli ono za čim su tragali. Kamen Humphrey je veoma specifičan po svojoj građi i za njega je rečeno da „da smo ga našli na Zemlji rekli bismo da je to vulkanski kamen kroz koji se kretala neka tečnost“. Njegova struktura ukazuje na to da je bio potopljen u vodu i time je dobijen još jedan dokaz da je Marsu nekada bilo vode u tečnom stanju. Nakon šest dana rover je stigao do Bonneville kratera, ali kako unutra nije uočen materijal zanimljiv za posmatranje odlučeno je da je previše rizično poslati ga unutra, tako da je prošao samo po ivici i nastavio svoje putovanje. Istu sudbinu su doživeli i krateri Missoula i Lahonten. 159. sola je stigao do podnožja Brda Kolumbija. Tu je 23 sola istraživao Hankovo udubljenje (Hank's Hollow), a naručito kamen nazvan Ćup zlata (Pot of Gold), za koji se ispostavilo da sadrži hematit, što je bio još jedan dokaz da je na Marsu nekada postojala voda u tečnom stanju. Zatim je nastavio ka Vuijevoj mrlji (Wooly Patch) kod koje se zadržao 7 sola, a zatim je počeo da se penje uz brdo da bi ispitao niz stena. Između 239. i 262. sola Rover je zautavljen zato što se Mars nalazio u konjukciji, tj. nije mogao da šalje signale zato što se Sunce nalazilo između Zemlje i njega. Nakon ovoga je nastavljeno ispitivanje stena, a utvrđeno je prisustvo raznih soli, prvenstveno fosfata. Prisustvo tolike količine soli takođe ukazuje na nekadašnje prisustvo vode. 9. marta 2005. godine kapacitet solarnih ploča je naglo porastao za 60%, dostigavšti vredost od 93% početne. Ovo je najverovatnije posledica vrtložnog vetra na koji je prešao preko rovera. Ovo je bio prvi put da je ovako nešto detektovao neki od rovera. 582. sola (21. avgust) rover je stigao do vrha Husband brda i napravio panoramsku fotografiju od 360°. 744 sola je stigao do Home Plate koji je zanimljiv zbog slojevitih stena.
Rover je trebao da nastavi ka MekKul brdu (McCool Hill), ali je 16. marta 2006. godine objavljeno da je jedan prednji točak prestao da funkcioniše. Da bi nastavio putovanje rover je krenuo da se kreće unazad i pri tome da vuče pokvareni točak za sobom. Posle izvesnog vremena naleteo je na mekano tlo, pa je odlučeno da se odustane od prvobinog cilja i da rover prezimi na mestu nazvanom Low Ridge Haven. Tu je stigao 9. aprila i proveo sledećih 8 meseci nepomerajući se zbog male količine energije koja se može prikupiti tokom zime. Tokom novembra 2006. godine je ponovo počeo da se kreće i ispituje stene, što i danas radi. 4. jauara su roveri dobili novi softver koji im je omogućio da samostalno odlučuju koje slike da šalju na Zemlju i da li ima potrebe da približavaju ruku radi dalje analize nekog kamena. Spirit je tokom svog boravka na Marsu više puta posmatrao nebo, uključujući tranzit Deimosa preko Sunca, Fotografisanje Zemlje, posmatranje Fobosa i Deimosa, a čak je zabeleženo i pomračenje Deimosa. Bilo je pokušaja da se snime meteorski pljuskovi koji potiču od repa Halajeve komete, ali oni nisu bili uspešni. Takođe je bilo pokušaja da se snimi tranzit Merkura, ali ni on nije bio uspešan zato što kamera nije imala dovoljno visoku rezoluciju. 2.3.2. Opportunity (MER-B)
Opportunity (Prilika) je lansiran 7. jula 2003. godine i nakon pređenih 456 miliona kilometara je uspešno sleteo na Mars 25. januara 2004. godine. Nakon sletanja lender je odskočio 26 puta, da bi se zaustavio 200 metara dalje. Zaustavio se na oko 25 kilometara od centra oblasti predviđene za sletanje. Mesto sletanja je nazvano Orlov krater (Eagle Crater). Krater ima 22 metra u prečniku i dubok je 3 metra. Snimci sa panoramske kamere su pokazali da se radi o ravnoj površini, a naučnike je odmah zainteresovalo nepostojanje razbacanog kamenja kao i neobičan sastav tla. Zbog nedostatka svetlosti bile su potrebne dve nedelje da bi se dobila jasna slika okoline. Utvrđeno je da je podloga ili vulkanskog porekla ili je čine sedimenti koji su se nataložili u vodi, što daje još jedan u nizu dokaza da je tu nekada bilo vode. 15. sola je ispitivan kamena Kamena Planina (Stone Mountain) koji je imao stukturu sličnu peščaru. Na kamenu se na nekim mestima mogu uočiti tamne fleke koje su posledica toga što se vremenom materijal na tim mestima raspao. Sledećeg sola su na istom kamenu pronađeni dokazi da je nešto teklo preko kamena, a to je mogla biti voda ili vulkanski materijal. 27. sola je počelo ispitivanje El Capitan-a. Ovaj objekat se učinio zanimljivim zato što su uočene velike razlike u karakteristikama između gornjeg i donjeg dela. Kada je 30. sola po prvi put upotrebljen RAT uočene su izdužene šupljine na steni. Naučnici ovo objašnjavaju činjenicom da su u stenama nekada postojali minerali koji su se širili, a zatim su putem erozije nestali i ostavili šupljinu iza sebe. Mesbauerov spektrometar i Mini-TES su u kamenu utvrdili prisustvo sulfata i hidorksidne grupe. Pomerajući svoj točak napred-nazad rover je iskopao prvi rov na Marsu. Rov je dugačak oko pola metra, a dubok 0.1 metar, što je bilo dublje od očekivane vrednosti. Na zidovima su uočeni veoma slepljeni slojevi tla, a na dnu je primećen okrugao materijal koji podseća na šljunak i koji je blistav. 30. aprila je počelo ispitivanje Endurance kratera. Krater ima 130 metara u prečniku i zanimljiv je zbog izrazito slojevitih stena. Vođena je velika rasprava o tome da li treba spustiti rover u karter zato što su postojale velike šanse da neće moći da izađe. Na kraju je odlučeno da ga ipak treba spustiti jer je to bilo najzanimljivije mesto za istraživanje u blizini. U krateru je proveo 180 sola i iz njega izašao tek u decembru. Prvo su ispitivane neke stene, a zatim je planirano da se ispitaju peščane dine, ali je taj plan ipak odbačen zbog prevelikog rizika da se rover zaglavi. Pri povratku se zaustavio kod Brnsove litice (Burns Cliff) na kojoj su slojevi bili najizraženiji. Zbog proklizavanja nije mogao da upotrebi ruku, ali je panoramskom kamerom napravio detaljne fotografije. Prilikom izlaska je bilo dosta problema zbog mekog tla u kome su roverovi točkovi proklizavali, ali je na kraju ipak uspeo da izađe. Ovaj krater je dao mnogo dokaza da je tu nekada bilo vode, čak i u više navrata. Pretpostavlja se da je ta voda imala kisele karakteristike, ali nisu pronađeni dokazi koji bi pokazali da život nije bio moguć.
Nakon izlaska iz kratera rover se uputio kao svom toplotnom štitu sa ciljem da detaljno ispita uticaj atmosfere na njega, ali je pored njega našao veoma zanimljiv kamen za koji je utvrđeno da je u stvari meteorit. Ovo je prvi meteorit nađen bilo gde van Zemlje. Spektrometrom je utvrđeno da je meteorit napravljen od gvožđa, tako da nije pokušavano bušenje jer je postojala bojazan da će RAT biti oštećen. Početkom februara je iskopan još jedan rov, a zatim je nastavljeno ka krateru Vostok uz prolazak pored nekoliko manjih kretater i ispitivanje zanimljivi stena. Vostok krater je bio ispunjen peskom, tako da je rover krenuo na drugu stranu u potragu za kamenjem. 421. sola je putovanje nastavnjeno kao krateru Viking. 446. sola (26. april 2006. godine) četiri toča su se zaglavila na peščanoj dini visine 30 santimetara, pri čemu je više od pola visine točka bilo prekriveno peskom. Nakon ovoga je napravljen niz simulacija na Zemlji kako bi se dobila jasna slika o ponašanju peska i između 463. i 484. sola je rover polako oslobađan, krećući se svega nekoliko santimetra između zaustavljana radi detaljne analize novonastale situacije. Tokom ovog perioda se često kretao i unazad. Nakon ovoga je nastavljeno ka Erebus krateru. Erebus krater je proučavan od oktobra 2005. do marta 2006. godine. Nakon nezgode sa zaglavljivanjem napravljen je novi progam koji je sprečavao ponavljane ovakve situacije, a prvi put je pokazao svoju moć 603. sola kada je izbegnuto još jedno zaglavljivanje. Tokom ovog perioda je oluja očistila solarne ploče tako da im je kapacitet porastao na 80% početnog. 649. sola je otkriveno da ruka nije ispravna i nakon dve nedelje je problem rešen, ali je upotrebna vrednost ruke znatno smanjena. Tokom marta 2006. godine rover je ispitivao kamenje u okolini kratera i čak sarađivao sa misijom Mars ekspres. Takođe je snimio tranzit Fobosa preko Sunca. 760. sola rover je otpočeo svoje putovanje ka krateru Viktorija. 951. sola (26. septembra) rover je stigao do kratera Viktorija prečnika 750 metara. Za ovaj krater se veruje da će pružiti najviše podataka o geološkoj prošlosti Marsa zato što pruža odličan uvid u slojeve stena. Pretpostavlja se da će rover u ovom krateru ostati do kraja svoje misije zato što će mu za ispitivanje kratera trebati najmanje godinu dana, a najbliži krater koji bi bio interesantniji od njega je udaljen 25 kilometara. 2.3.3. Rezultati misije
Misija je kako vremenski, tako i po rezultatima daleko prevazišla očekivanja. Prikupila je mnogo podataka i dala ključne dokaze o nekim pitanjima u vezi sa geološkom prošlošću Marsa, a izvršila je i određena astronomska posmatranja. 2. marta 2004. godine NASA je objavila da je Opportunity sleteo u oblast u kojoj se nekada nalazila voda i da je u toj regiji život bio moguć, mada dolazi za to još uvek nisu pronađeni. Kao dokaz navedeni su ovi podaci:
U saradnji sa Mars Global Surveyor-om je izraćena prva temperaturna mapa atmosfere Marsa koja pokazuje zavisnost temperature od visine. Takoće su izvršena mnogobrojna astronomska posmatranja kao što su tranzit Fobosa i Deimosa, fotografisanje Zemlje, fotografisanje satelita... Tokom svog boravka na Marsu Spirit je prešao preko 7000, a Opportunity više od 10800 metara. Rekrod u pređenom putu za jedan dan drži Opportunity sa pređenih 177.5 metar 19. februara 2005. godine. 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | Zaključak i literatura ::>
(28.08.2007.)
|
*** • Mars web! (rekordna poseta Nasinih sajtova) • "OPPORTUNITY" DOBIO NOVU PRILIKU
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
