|
nastavak 1. UVOD 1.1. Opšti podaci Mars je četvrta planeta Sunčevog sistema. Prosečna udaljenost od Sunca iznosi 1,52 aj, odnosno oko 228 milijardi kilometara. Orbita Marsa ima drugi najveći ekcentritet koji iznosi oko 9%. Period rotacije oko Sunca iznosi 687 zemaljskih dana, a dan, koji se na Marsu naziva sol, je nešto duži od zemaljskog: 24 sata, 39 minuta i 35,244 sekunde. Ugao ekliptike iznosi 25,19°, usled čega Mars ima godišnja doba slična Zemljinim, samo dva puta duža. Poluprečnik Marsa na ekvatoru iznosi 3402,5, a oko polova 3377,4 kilometara, što je duplo manje od Zemljinog. Masa iznosi 6,4×1023 kilograma, a gravitacija 3,69 m/s2. Mars je sa Zemlje vidljiv golim okom, a najveća magnituda mu je -2,9, što ga čini najsvetlijim telom na nebu posle Venere, Meseca i Sunca. Do prolaska sonde Mariner 4 1965. godine se verovalo da na Marsu postoji voda u tečnom stanju zbog periodične promene boje površine planete, naručito u zoni polarnih kapa. Najnovija istraživanja MER-a i Mars Global Surveyor-a su pokazala da je na Marsu nekada zaista postojala voda. Mars ima dva prirodna satelita, Fobos i Deimos koji su malih dimenzija, 22,2 i 12,6 kilometara u prečniku. Oba su otkrivena 1877. godine, a imena su dobili po sinovima rimskog boga rata Marsa. Imaju izuzetno nepravilan oblik, a za njih se veruje da su u stvari zarobljeni asteroidi. 1.2. Prethodne misije Istraživanje Marsa je jedan od prioritetnih zadataka svih velikih organizacija koje se bave proučavanjem Svemira još od početka šezdesetih. Naučnici se nadaju da će pomoću podataka prikupljenih na Marsu moći da saznaju više o razvoju Zemlje, a zbog karakteristika sličnih Zemlji mnogi smatraju da bi ova planeta trebala biti prva stanica u naseljavanju svemira. Do sada je bilo 37 pokušaja lansiranja letelice ka Marsu, ali je svega 18 njih izvršilo svoj zadatak. Ovaj fenomen je poznat kao „Marsova kletva“, a odomaćio se izraz „Galaktička avet“ (Galactic Ghoul) za biće koje jede letelice. Sovjeti su prve dve letelice poslali tokom oktobra 1960, ali one nisu uspele ni da napuste Zemljinu atmosferu. Nakon toga su poslali još tri letelice 1962. i jednu 1964, ali ni jedna nije imala uspeha. 1971. godine su lansirani Mars 2 i Mars 3 koji su imali za cilj spuštanje na površinu. Mars 2 je u orbitu uleteo pod pogrešnim uglom i raspao se, a Mars 3 je funkcionisao 20 sekundi nakon sletanja, mada je i to bilo dovoljno da dobije status prve ljudske tvorevine koja je dotakla površinu Marsa. 1973. su lansirali još 3 letelice od kojih je samo Mars 5 stigao do planete i poslao na Zemlju preko 60 fotografija. NASA je 1964. godine započela svoje istraživanje Marsa. Mariner 3 nije uspeo da dođe do Marsa, ali je Mariner 4 14. jula 1965. proleteo pored Marsa i napravio prve fotografije. Sledeće dve letelice, Mariner 6 i Mariner 7, su 1969. stigli do svog cilja. 1971. godine su lansirani Mariner 8 i Mariner 9. Mariner 8 nije stigao do Marsa, ali je zato Mariner 9 mapirao preko 70% Marsove površine, a kako se tamo našao u vreme oluje to vreme je iskoristio za fotografisanje Fobosa. Na fotografijama Marinera 9 se nalaze prve naznake da je na Marsu nekada tekla voda. (pogledajte: Svemirski brodovi za istoriju i Brodovi)
1988. godine Sovjeti su lansirali Fobos 1 i Fobos 2. Cilj mislije je bio da se pored Marsa ispituju i njegovi sateliti. Fobos 1 je izgubio kontakt sa Zemljom, a Fobos 2 je napravio mnogobrojne fotografije, ali se pokvario kada je trebao da pošalje dva lendera na Fobos. Mars Global Surveyor je lansiran 1996. godine i predstavljao je prvu misiju u poslednjih 20 godina koja je u potpunosti ispunila svoj zadatak. Letelica je poslala više podataka od svih prethodnih misija, a u najznačajnija otkića spadaju pronalazak sturuktura koje sugerišu da je nekada na Marsu tekla voda i pravljene prve trodimenzionalne mape severne polarne kape. Takođe je utvrđeno da se magnetno polje ne stvara u samom jezgru, već da je ono raspoređeno u par regiona. Početkom novembra 2006. godine je izgubljen kontakt sa letilicom, a u januaru 2007. je i zvanično objavljen kraj misije. Mars Pathfinder je lansiran mesec dana nakon Mars Global Surveyor misije. Sama misija je realizovana iz dva dela: lendera i rovera Sojourner. Rover se kretao 83 dana. Ova misija je bila test za buduće misije kao što su Mars Exploration Rover koja je pokazala da je korišćenje tehnologija kao što su vazdušne vreće za sletanje sasvim opravdano. Misija je poslala mnoštvo slika, uradila 15 analiza tla i izučavale vremenske prilike i dala dokaze da je na Marsu nekada vladala topla i vlažna klima. Nakon ovih uspeha usledila je serija neuspeha među kojima je najpoznatija ona sa Mars Climate Orbiter koje je izgoreo pri ulasku u atmosferu jer su konstruktori pomešali sisteme jedinica. Mars Odyssey orbiter je 2002. godine postigo ogroman uspeh utvrdivši pomoću spektrometra prisustvo vodonika što je navodilo na zaključak da se na Marsu nalaze velike količine vodenog leda. Evropska svemirska agencija je 2003. godine lansirala Mars Ekspres koji je u sebi sadržao i lender Beagle 2 koji je bio opremljen bušilicom, rukom, kao i najmanjim masenim spektrometrom. ESA nije uspela da uspostavi kontakt sa lenderom, ali je orbiter dokazao postojanje vodenog leda i ugljen-dioksida na južnom polu. Mars Reconnaissance orbiter je misija lansirana 2005. godine sa ciljem da što bolje pripremi teren za nove misije ka Marsu. Pored ovoga opremljen je mnogobrojnim kamerama koje ispituju njegovu površinu u potrazi za vodom i mineralima, a takođe se ispituju i novi telekomunikacioni sistemi koji će omogućiti mnogo bržu i stabilniju vezu sa Zemljom. 1.3. Mars Exploration Rover Ova misija je pokrenuta od strane Nase sa prvenstvenim ciljem da se ispita geološka prošlost i sastav tla na Marsu. Misija se realizuje pomoću dva rovera, Spirit (Duh) i Opportunity (Prilika), koji su lansirani sredinom 2003, a sleteli su na Mars tokom januara 2004. godine. Iako je prvobitno planirano da misija traje 90 dana ona još uvek savršeno funkcioniše nakon više od 1100 dana! 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | Opšti deo ::> (01.06.2007.)
|
*** • Mars web! (rekordna poseta Nasinih sajtova) • "OPPORTUNITY" DOBIO NOVU PRILIKU
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
Misija
Viking se sastojala iz dva orbitera koji su 1976. godine na poršinu
Marsa spustili dva vozila. Ova misija nam je omogućila da dobijemo
prve fotografije površine u boji, a služila je i da se prikupe mnoge
druge informacije. Izmerena je temperatura, ispitivane su peščane
oluje, promena pritiska... Ova misija je poznata i po tome što je
orbiter Viking 1 prilikom potrage za mestom za sletanje fotografisao
strukturu koja potseća na
