Veliko putovanje Voyagera

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13

Voyager 2

Nekoliko meseci posle lansiranja, u aprilu 1978. pokvario se glavni radio receiver (prijemnik) na Voyageru 2 i čitav posao je automatski prebačen na pomoćnu antenu. Svi pokušaji da se popravi glavni prijemnik su propali ali inženjeri su uspeli da završe misiju uspešno, komunicirajući sa sondom samo preko pomoćne antene.

Prilikom preleta Jupitera i kasnije Saturna, Voyager 2 je poslao približno isti broj fotosa planeta kao i Voyager 1 (18.000 Jupitera i 16.000 Saturna).

Jedan deo prvobitno planirane misije Grand Tour zadržan je kod Voyagera 2 – mogućnost da stigne i do Urana i Neptuna. Uprkos problemima sa kojima su se suočili, naučnici i inženjeri sa uspeli da misiju Voyagera 2 učine izuzetno uspešnom i da posle Neptuna i Urana nastave sa radom i kasnije. Zbog velike udaljenosti ovih planeta, napravljene su adaptacije na uslove smanjenog nivoa osvetlenja i umanjenih mogućnosti komunikacije. Voyager je uspešno poslao oko 8.000 slika Urana i njegovih satelita. Daljim poboljšavanjem brodskog softwarea i korišćenjem tehnike kompresije slike, uspelo se sa dobijanjem preko 10.000 slika Neptuna i njegovih satelita.

Interesantno je da je 12 novembra 1998. Voyager 2 bio čitavih 66 sati izgubljen, nem za komunikaciju. Prekid se desio u momentu kada je sa Zemlje poslat signal da se, u cilju štednje energije, isključi platforma sa svim naučnim instrumentima, uključujući i UV spektrometar. Odmah je poslato 720 komandi sa Zemlje da se ukljući prijemnik X–talasa ali odgovora nije bilo. Analize kvara su govorile da je jedan pobuđivač kratkih talasa, jedan mali oscilator koji daje frekvenciju na letilici, u kvaru. Oko 360 novih komandi je poslato nebi li se mali pobuđivač popravio. Najzad, sve je opet proradilo, a podaci su govorili da su se uređaju samo malo više ugrejali.

Voyager 2 se udaljava od Sunca brzinom od 15,9 km/sec, oko 3,3 A.J. godišnje ili jednu svetlosnu godinu na 18.600 godina.

Radio signal sa Zemlje putuje do Voyagera 2 9 sati 41 minut i 47 sekundi. Podaci sa sonde stižu sa 160 bita u sekundi, koristeći predajnik kratkih talasa snage od 25 W!

Trećeg januara 2003. god. Voyager 2 je bio na 6,502 milijardi km od Zemlje (ili 68,90 puta dalje nego što je Zemlja od Sunca), prilično daleko od orbite Plutona.

Trenutno (1. III 2003.) se Voyager 1 nalazi na 13.120.000.000 km, a Voyager 2 na 10.465.000.000.km od Zemlje. Voyager 1 je prešao od lansiranja ukupno 14.837.000.000 km, a Voyager 2 13.912.000.000 km. Brzina im je u odnosu na Sunce 17,216 km/sec, odnosno 15,696 km/sec., dok je u odnosu na Zemlju 30,188 km/sec za Voyager 1, odnosno 36,048 km/sec za Voyager 2.

Putanja Voyagera 1 35 stepeni van ravni ekliptike na gore, u pravcu Solarnog Apexa (pravca Sunca u odnosu na najbližu zvezdu), dok je putanja Voyagera 2 pod uglom od 48 stepeni ispod ravni ekliptike.

Voyageru 1 je preostalo još 30,39 kg potisnog goriva, dok je Voyageru 2 preostalo još 32,20 kg.

 U sledećem broju: Deep Space Network

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13
Sledeća strana >

(jul 2003.)

vrh