Veliko putovanje Voyagera

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13

Voyager 2

DEEP SPACE NETWORK

Deep Space Network (DSN), sistem za praćenje i održavanje veze, nastavlja da obavlja svakodnevne komunikacione seanse sa danas vrlo udaljenim Voyagerima. U proseku, velika svetska mreža DSN sistema za praćenje obezbeđuje po 12 sati dnevno svaki od dva broda. Danas su letilice toliko daleko od Zemlje, da najveća, 70–metarska DSN antena, mora da koristi pomoć 20 KW snažnog transmitera (odašiljača) kratkih talasa da bi poslala komandne informacije letilicama.

Danas su letilice toliko daleko otišle od Zemlje, da manja 34–metarska antena DSN više nije u stanju da da dovoljno prenosne energije za razmenu komandi na letilicama. Komande se odnose na uobličavanje različitih operativnih stanja kao i naredbe kada treba sakupljati i slati sakupljene naučne podatke nazad na Zemlju. Iako za slanje komandi ka obema letilicama DSN koristi 20 KW snažni odašiljač, često se desi da je signal koji stiže do sondi vrlo slab. Razlog za to su milioni i milioni kilometara praznog prostora koje treba da pređe signal do malih predajnika na Voyagerima.

Signal mora da brzinom svetlosti putuje do prijemnika Voyagera 1 oko 11 sati i 38 minuta. koliko je to daleko vidimo ako uporedimo sa signalom koji putuje do svemirske letilice Mars Global Surveyor, koji se okreće po orbiti oko Marsa, svega nekih 15 minuta.

Ako je impresivan podatak da ne jedna, već dve svemirske sonde plove tako daleko od kuće, onda je još impresivnija činjenica da su posle bezmalo 25 godina provedenih u kosmosu oba broda u dobrom stanju.

Izuzetna podešenost i sposobnost ultrapreciznog lociranja antena DSN, omogućava misiji Voyagerima da nastave da šalju nove i nikada pre viđene naučne podatke iz do sada najvećih dosegnutih dubina kosmosa. Svaki put kada treba da pošalje neku komandu Voyageru 2, DSN uspešno izvršava skoro nemogući poduhvat. To bi bilo isto kao kad bi trebali da ubacimo lopticu u neki jako mali prozorčić na brodu koji se kreće hiljadama kilometara daleko na okeanu.

Kako se rekordna udaljenost sondi od Zemlje povećava, DSN planira da u budućnosti uključi nova tehnološka rešenja, koja će omogućiti bolju komunikaciju sa ovim letilicama. Verovatno će to ponovo biti kombinovanje nekoliko antena zajedno, što bi pomoglo otkrivanju i praćenju vrlo slabih signala koji stižu sa letilica.

Posle 2020. godine smatra se da će doći do suficita struje i potisnog materijala na letilicama. Voyager 1 će se nalaziti na 19,8 milijardi km od Sunca, a Voyager 2 na 16,8 milijardi km. Moguće je da će Voyager 1 stići do drugih zvezda. Za oko 40.000 godina Voyager 1 će stići na 1,6 sv. godina od zvezde AC+97 3888 u sazvežđu Camelopardalis (Žirafa). Za oko 296.000 godina Voyager 2 će proleteti kraj Sirijusa, najsjajnije zvezde na našem nebu, na udaljenosti od oko 4,3 sv. godine. Sudbina Voyagera je da, verovatno večno, lutaju Mlečnim putem.

*****

Letilice koriste orijentaciju pomoću zvezda da bi koristili usmeravanje svoju antenu ka Zemlji. Planirano je da se tokom misije koristi 10 instrumenata. Trenutno se na letilicama održava 5 naučnih programa. Ispitivanje magnetnog polja, ispitivanje naelektrisanih čestica male energije, ispitivanje ultraljubičastim spektrometrom, ispitivanje kosmičkog zračenja i otkrivanje talasa plazme.

Njih obavlja 5 instrumenata na Voyagerima. To su:

• MAG Magnetic field investigation, (visok intenzitet magnetnog polja 50.000–200.000 nT i nizak intenzitet 8–50.000 nT)
• LECP Low energy charged particle investigation, (elektrone 10–10.000 keV, joni 10–150.000 keV/n)
• PLS Plasma Science, (svojstva i veličina Solarnog vetra, joni 10 eV–6 keV, elektroni 4 eV – 6 keV)
• CRS Cosmic ray investigation, (visoko– i nosko–energetski elektroni 3–110 MeV i jezgra kosmičkih zraka 1–500 MeV/n)
• PWS Plasma wave investigation, (električno polje stvoreno talasima plazme na frekvencijama 10 Hz do 56 kHz).

Još dva instrumenta sakupljaju podatke ali bez zvanične naučne podrške. To su:

– PRA Planetary radio astronomy podsistem,

– UVS Ultraviolet spectrometer podsistem, (samo na Voyageru 1)

Sem PLS sistema na Voyageru 1, svi drugi instrumenti rade dobro i spremni su da šalju podatke i dalje. Podsistem koji kontroliše sam let (Flight Data Subsistem, FDS) i 8–kanalni digitalni magnetofon (DTR) brinu se za obavljanje naučnih funkcija. Podaci se šalju svakih 6 meseci.

 U sledećem broju: Misija Voyager

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13
sledeća strana >

(jul 2003.)

vrh