Veliko putovanje Voyagera

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13

Voyager 2

Navigacija

- Svaki Voyager je iskoristio ogromnu gravitaciju Jupitera da bude izbačen ka Saturnu, dostigavši brzinu od 57.500 km/h u odnosu na Sunce. Kako ukupna energija u Sunčevom sistemu mora biti očuvana, znači da je Jupiter malo usporen – svega 30 cm na 1.000.000.000.000 (trilion) godina. Koristeći ovu metodu, čitav put do Neptuna je skraćen za skoro 20 godina.

-  Voyager je "pogodio" Neptun sa greškom od 100 km, što je, podeljeno sa dužinom puta od 7.128.603.456 km jednako kao da na golfu jednim udarcem pogodimo rupu na 3.630 km.

- Iskorišćenost goriva Voyagera je stvarno impresivna. Iako je skoro svih 700 tona rakete činilo raketno gorivo, Voyagerovih 7,1 milijardi km doleta od lansiranja do Neptuna daju čitavih 13.000 km po litri goriva. A ako se uzme u obzir da je Voyager 2 došao do obala Sunčevog sistema, taj rezultat je još bolji!

Nauka

- Rezolucija Voyagerove usko–ugaone kamere je takva da bi se mogle čitati novine na daljini od 1 km.

- Pale, najveći vulkan otkriven na Jupiterovom satelitu Iu, izbacivao je sumpor i sumpor–dioksid na 30 puta veću visinu od Mount Everesta, a zahvaćena zona dimom je bila veličine Francuske (545.000 km2). Erupcija našeg vulkana St. Helena bi izgledala kao mali štuc u odnosu na ovo. (Mada, Iova gravitacija je oko 6 puta manja od Zemljine).

- Glatka i ledom pokrivena površina Jupiterove Europe možda krije veliki okean ispod. U svojoj knjizi 2010: Odyssey Two, pisac naučne fantastike i futurolog Artur Klark je razvio priču oko ideje da je u okeanu Europe postojao život.

- Saturnov prsten se predstavio Voyagerima kao divna narukvica sa 10.000 niti. Trilioni komadića leda i gromada stena veličine auta ili kuće putuju milion km dugom stazom kojom upravlja gravitacija Saturna, svita satelita i satelitčića, pa čak i okolnih čestica. Sam prsten je tanak u odnosu na svoju 171.000 km širinu, te bi u nekoj razmeri gde bi mu debljina bila kao gramofonska ploča, od unutrašnje do spoljne ivice prstena bi bilo 6,5 km.

- Saturnov najveći mesec Titan je viđen kao neobičan svet, sa gustom atmosferom i različitim ugljovodonicima koji polako padaju u mora etana i metana. Nekim naučnicima, sa svojom azotnom atmosferom, Titan izgleda kao mala Zemlja čiju je evoluciju zaustavilo naglo ledeno doba, duboko zamrznuvši neke organske tragove ispod sadašnje površine.

- Prstenovi Urana su bili toliko tamni, da je Voyagerov pokušaj da ih slika bio jednak onom da se fotografiše komad uglja ispod novogodišnje jelke, osvetljen samo jednom sijalicom od 1 watta na vrhu drveta, a koristeći film od 64 ASA. A Neptunov nivo svetla je bio samo pola od Uranovog.

Budućnost

- Solarni sistem se ne završava sa Plutonovom orbitom. Ne završava se ni sa Heliopauzom, gde Solarni vetar ne može više da se širi jer ga nadjačava zvezdani vetar. Završava se hiljadu puta dalje, tamo gde se roje mala kometna jezgra, stvarajući Oortov oblak i držeći se na slaboj orbiti oko Sunca, čija se gravitacija oseća čak i tamo. Voyager 1 je prešao Plutonovu orbitu maja 1988., a Voyager 2 avgusta 1990. Međutim, čak i pri sadašnjoj brzini od 57.000 km/h, trebaće letilicama skoro 20.000 godina da se nađu na sredini kometnog oblaka, a verovatno duplo više da ga pređe. Za to vreme će preći 2 sv. godine, što je jednako polovini udaljenosti do Proxime Centauri, nama najbliže zvezde.

 kraj

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13

(jul 2003.)

vrh