Veliko putovanje Voyagera

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13

Međuzvezdana misija

Voyager 1

Voyageri nastavljaju da šalju podatke o interplanetarnom prostoru i nekim od zvezdanih suseda na kraju Mlečnog puta.

Instrumenti koji mere polja, čestice i talase Solarnog vetra, nastavljaju da proučavaju prostor oko sebe. Maja 1993. godine aparati za merenje talasa plazme registrovali su krajnje granice Sunčevog sistema, početak heliopauze.

Heliopauza je krajnja granica solarnog vetra i unutar nje se nalazi heliosfera. Solarni vetar čine naelektrisane atomske čestice, koje čine uglavnom joni vodonika. Heliopauza se nalazi na nekih 90–120 A.J. od Sunca. (1 A.J. = 150.000.000 km).

Kamere su davno isključene i jedino što je trenutno u funkciji na sondi je ultraljubičasti spektrometar. Naučnici veruju da će atomske baterije biti u stanju još jedno vreme da dovoljno zagrevaju instrumenat da bi valjano funkcionisao. Jedinstveni položaj letilice pruža astronomima izuzetnu priliku da lociraju nove zvezdane objekte koji emituju ultraljubičasto zračenje.

Postoji još nekoliko instrumenata koji mogu da šalju podatke dokle god je svemirska sonda u životu. To su: podsistem za otkrivanje kosmičkih zraka, detektor čestica male energije, magnetometar, plazma podsistem i instrument za radio astronomiju. Ako se ne desi neka velika katastrofa, JPL je u stanju da prati ove instrumente još 20 ili 30 godina.

 U sledećem broju: Vouager 1

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13
Sledeća strana >

(jun 2003.)

vrh