Veliko putovanje Voyagera

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13

Misija

Originalni put je bio planiran kao Grand Tour ("Veliko putovanje") dve letilice na Jupiter, Saturn i Pluton 1976–77. godine i dve letilice na Jupiter, Uran i Neptun 1979. godine ali je finansijsko kresanje budžeta NASA–e svelo program na samo dve letilice koje će zajedno otići samo do Jupitera i Saturna. Nova misija je nazvana Mariner Jupiter/Saturn ili kraće MJS: Šest meseci pred lansiranje, naziv je promenjen u Voyager ("Putnik"). Novi program je trebalo da košta svega $250.000.000, što je bila trećina planiranog troška za Grand Tour.

Predviđeno lansiranje Voyagera 1 12 dana posle Voyagera 2 bilo je dvaput odlagano zbog problema koje je Voyager 2 imao odmah po lansiranju. Konačno je Voyager 1 lansiran 5. septembra 1977. kako se kaže "besprekorno i precizno".

Mada je lansiran 16 dana kasnije, njegova putanja do Jupitera je bila brža. Decembra 15., dok su bili u asteroidnom pojasu, Voyager 1 je prestigao Voyagera 2. Preko 18.000 slika Jupitera i njegovih satelita je poslao Voyager 1, i 16.000 slika Saturna, njegovih prstenova i satelita.

Prošavši kraj Saturna, Voyager 1 je postao relativno miran ali je nastavio sa posmatranjem međuplanetarnog prostora i UV istraživanja zvezda. Posle skoro 9 godina uspavanosti, kamere na letilici su još jednom uključene i poslate su na Zemlju serije slika. Voyager 1 se 14. februara 1990. god. još jednom okrenuo i slikao prvi "porodični portret" Sunčevog sistema, jedan mozaik od 60 slika Sunca i 6 planeta (Venere, Zemlje, Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna), onako kako se vide van našeg sistema. Posle toga, kamere su ponovo isključene.

Voyager 1 nastavlja da se udaljava od Zemlje brzinom od 17,3 km/sec, oko 3,6 A.J. godišnje. Sedamnaestog februara 1998. postao je najdalji ljudskom rukom pravljen objekat u svemiru, nadmašivši Pioneera 10.

 U sledećem broju: Voyager 2

1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13
Sledeća strana >

(maj 2003.)

vrh