|
1 .7. 2007. Od kada sam počeo da početkom februara pratim uvodne radnje NASA–ine sonde „New Horizons“ za njen spektakularni prilaz Jupiteru, o čemu je kasnije nastavio uspešno da piše naš saradnik Srđan Penjivrag (ja sam „pokrivao“ sličan manevar letilice „Rosetta“, koja se praktično u isto vreme približavala Marsu), desilo se mnogo toga u vezi same misije NH. Nakon uspešnog preleta divovskog Jupitera, sonda je sve do pre 10 dana (tačnije, do 21. juna) nastavila da leti kroz magnetni rep planete, čime je konačno stavljena tačka na ovaj složeni manevar. U tom trenutku, letilica je bila na oko 1,25 A.J., odn. na 190 miliona kilometara, od Jupitera. (Za Jupiterove fanove, to je na oko 2.300 poluprečnika planete.) Tokom čitavog proteklog meseca, oba „Horizonsova“ instrumenta za merenje plazme – SWAP (Solar Wind Around Pluto) i PEPSSI (Pluto Energetic Particle Spectrometer Science Investigation) –nekoliko puta su beležila da je letilica ušla i izašla iz ove vremenski veoma promenljive strukture plazme.
Dok su se jedni naučni timovi bavili prikupljanjem i sortiranjem prispelih podataka, drugi su bili zauzeti serijom ostalih obaveza. Jedni su u časopisu „science“ (od 6. jula) objavili seriju stručnih analiza u kojima su sumirani važni podaci o Jupiterovom sistemu, a koji su prikupljeni tokom proletanja kroz sistem. U isto vreme, relativno mali ali izuzetno snažan tim naučnika („PEP squad“ – Pluto Encounter Planning team) radio je na utvrđivanju najprikladnijeg datuma za dolazak sonde na cilj, koji se planira u julu 2015. godine. Na tom zadatku naučnici su još od sredine maja, a radili su i na preciznom utvrđivanju najveće blizine na kojoj će NH proleteti pored Plutona i njegova tri meseca. Očekuje se da će konačna odluka pasti nakon konsultacija sa svim naučnim timovima koji su uključeni u projekat, a sve to neće biti pre kraja septembra.
Takođe je i mnogo podataka o Jupiteru pohranjeno u tzv. Planetary Data System (PDS[1]), gde se pregledaju i ratifikuju pre finalnog arhiviranja. Za to vreme, tim zadužen za instrumente na letilici planira njihovu kalibraciju, koja će se obaviti tokom septembra i oktobra, nakon kratkotrajne probne „dremke“ planirane od kraja juna do kraja avgusta. Ova faza operativne hibernacija otpočela je baš nedavno – 27. juna. Na taj način je otpočela prva hibernacija, probna, koja će trajati samo dve nedelje, nakon čega sledi desetodnevni period aktivnosti sonde (i otvaranje porta ultraljubičastog spektrometra Alice [2], vezanog za pomračenje Sunca). Nakon toga, „New Horizons“ ide na mesec dana dugo spavanje, sve do 20. avgusta. Tokom svake od ovih faza, inženjeri na Zemlji će ipak dvaput nedeljno primati zvučne signale [3] koji će obaveštavati o statusu letilice, kao i telemetriju o radu onih par podsistema koji će morati da ostanu „budni“ tokom sna. Kada se naučnici uvere da je stanje hibernacije normalno proteklo, od marta 2008. će započeti faza prave hibernacije, pa će tonski signali stizati samo jednom nedeljno, a telemetrija će biti daunloudovana tek jednom mesečno. Smatra se da je ovakva tehnika najmudriji način za ulazak u stanje prave hibernacije. Ako sve bude u redu, od kraja avgusta pa do početka novembra „New Horizons“ će biti probuđen samo da bi se testirali svi instrumenti i sama letilica, što će se nakon toga redovno raditi svake sledeće godine. Nakon 10 nedelja opsežnih kontrola svih aktivnosti, letilica će biti ponovo vraćena u stanje hibernacije, najverovatnije negde oko 6. novembra. Tokom kratkog buđenja ove jeseni, planira se jedno kratko uključivanje motora 26. septembra, a sve u cilju trimovanja trajektorije ka Plutonu. Korekcija putanje nije bilo još od marta 2006., ali je sada potrebno promeniti brzinu za oko 2,4 metra u sekundi (8,6 km/h) da bi se letilica postavila u pravi kurs ka Plutonu. Bez te popravke, sonda bi proletela na oko 300.000 km daleko od planete. To jeste malo manje od udaljenosti Zemlje i Meseca, i slike bi svakako bile spektakularne, ali to nije ništa u odnosu na ono što mislimo da će se postići ako sonda proleti 10 ili 100 puta bliže Plutonu. U pripremama za hibernaciju, timovi u Pasadeni su se oslanjali na podatke koje su dobili tokom petodnevnog test–uspavljivanja koje je obavljeno u aprilu, kada su izvržena testiranja navigacionih žiroskopa i ventila za automatski prekid goriva koji bi mogli da budu uključeni u slučaju opasnosti u periodu kada letilica tokom hibernacije bude autonomna. Tokom ovog meseca tim će aplinkovati i apdejtovati programe za slučaj opasnosti i softver za autonomiju, da bi se neutralisalo nekoliko bagova i povećali određeni kapaciteti. Sa svim navedenim pripremama iza sebe, inženjeri će najzad biti spremni da se prebace u „pravi“ hibernacijski mod, u kome će od sada pa sve do 2014. godine letilica provesti 75% vremena, a sve u cilju što boljeg očuvanja elektronike. Pre nego šta zaključim ovaj kratki prikaz trenutnog statusa misije „New Horizons“, želeo bih da javim da su nakon mnogih debata i analiza, planeri misije ipak ostali pri datumu tačno planiranog prilaska Plutonu – 14. jul 2015. godine. Taj datum je bio isplaniran još 2003. ali su naučnici želeli da budu apsolutno sigurni u mogućnost najbolje realizacije. U tom cilju, proučene su najkvalitetnije mape Plutona i sastava njegove površine, analizirani dani koji daju najbolje mogućnosti za radio–prenos i solarnu okultaciju, pregledana geometrija i udaljenost novootkrivenih satelita Nixa i Hydre, kao i više od 20 drugih faktora. Na kraju, na opšte iznenađenje, ispostavilo se da je prvoplanirani 14. jul i dalje najbolji datum! Opstanak tog datuma podrazumeva i da neće biti potrebno dodatno trošenje dragocenog goriva da bi se datum korigovao, a to će biti i najbolji izbor za buduće istraživanje objekata Kajperovog pojasa, koje predstoji tokom kraja dvadesetih godina. Biće to jako zgodna prilika i da se proslavi 50–godišnjica prvog istorijskog istraživanja Marsa sondom „Mariner 4“, koji je bio daleke 1965. godine.
(01.07.2007.)
|
New Horizons - satelit za Pluton spreman za lansiranje New Horizons - Lansirana prva misija ka devetoj planeti Pluton konačno uočen sa "New Horizonsa" Jupiter na "Horizonsovom" horizontu Novi Horizonti - Susret sa Jupiterom Komentari o misiji New Horizons "New Horizons" uhvatio Callisto Susret dva meseca iznad Jupitera New Horizons: Podaci stigli kući New Horizons: Prvo dremka pa onda zimski san
|
