|
26.02.2007.
Stigao sam Stigao sam juče (više ne znam je l' po našem ili po ovom lokalnom). Ovde je kao u raju, ili nekom dobrom i skupom sanatorijumu. Velika je tišina, samo se čuju neki papagaji ili druge ptice, sve luksuzno, i skupo i uopšte - odmah vidiš da nisi više kod nas. Jutros sam s bratom vodio decu u vrtić. To ti je zgrada velićine naše robne kuće, dar jednog lokalnog bračnog para. Unutra imaju SVE što poželiš - daleko više nego ijedan naš univerzitet ili radna organizacija. Imaju recimo svoj TV studio, gde deca (ili neko za njih) prave programe, imaju sobe za decu od 6 meseci pa do predškolskog uzrasat. Pošto ovde nikada nema snega, njima su napravili veštački, i svi su se obukli u rukavice i čizme i kapute i pravili Sneška, grudvali se i sankali. Sve to traje samo 1 dan! I roditelji ladno kupuju šve sto treba. To je jedno jako luksuzno zdranje, gde su se roditelji bunili da im prilaz s autoputa nije udoban, pa su sakupili $40 miliona da to porave!!! Sad su radovi u toku. Kakav je vozni park ujutro, kad dovode decu, bolje da ne pričam. Ispred nas su bila 3 nekakva džipa ili šta je već to, najbolja u toj klasi na svetu: ima ih Papa, Bush, Shaquil O Niel i sl. Košta više nego 2 Mercedesova džipa, recimo. Pričaju mi da ovde nisu pare u pitanju, već vreme. Ja ih belo gledam, jer niti oni mene razumeju, niti ja njih. :O Brat mi se razboleo od prehlade, ali će da mi pokaze kako da se ulogujem na svoj comp, ako to uopšte može.
(01.03.2007.)
|
|
