|
03.03.2007. Školica Sinoć sam bio na proslavi u jednoj osnovnoj školi. Pozvani su bili roditelji i dece predškolskog uzrasta, jer su zapravo svi oni, i jaslice i vrtići i osnovna škola samo deo univerzitetskog kompleksa "Nova Southwest University". "Slavila" se inicijativa da se investira $40 miliona u infrastrukturu i nove objekte! Moš' misliti koji povod! Neću da otkrijem tajnu da sam ja bio jedini koji se pitao od čijih li je to para sakupljeno... Sve se dešavalo u sportskoj sali tog multi-kompleksa. E sad, ja dok nisam ušao, nisam imao pojma gde smo, jer sve to spolja izgleda kao jedan dooooobar hotel negde na toplim morima. Okolo su drvoredi palmi od po 30 metara, veštačka jezerca sa fontanama (provalio sam ih - neuspele kopije Ade Ciganlije), pešačke staze koje krivudaju po okolnom parku, ogroman olimpijski bazen sa teniskim terenima iza itd. Objekat izgleda k'o da je juče sagrađen, a nije - star je makar 12-15 godina; nema živog papirića, konzerve, flaše, pikavca, ili nedajbože kod nas sveprisutnih grafita. Da li treba da podsetim da je sve to dobrotvorni prilog jednog lokalnog belačkog bračnog para? Kasnije su im se pridružili i drugi, i donirali laboratorije, sportske terene, okolne zgrade i slično. Dakle, sama manifestacija je počela defileom pred-predškolskih grupa, sa iskrenim ovacijama više hiljada roditelja, čija srca su razgalili transparenti koje su nosila deca a na kojima je pisalo:"Diplomiraću 2020." Uprava bi bila presrećna da se to i ostvari, jer su godišnje "članarine" za moje sestriće (koji imaju 4 i 2 godine) $12 odn. 10.000, a za studente makar 2-3 puta veće. Takav lajtšou i audio-opremu kod nas nema ni Ceca (OK, možda ona ima), a zabavljače, razne skakače, prevrtače, bacače, vozače bicikala napred-nazad, i sl. sigurno niko. A sve su to njihovi lokalni đaci i studenti, znači nema profi ili "neko im platio pa došli da zabavljaju decu". Organizacija je besprekorna, američka - nema improvizacije i da ti mozgaš gde ćes da sediš, šta ćeš sa kolicima, gde ćeš da piješ ili kakiš ... svuda su nekakvi redari, a to su majke/bake ili dede/očevi prisutnih. To im je i želja a i obaveza, što se u njihovim glavama vremenim lepo spoji, i niko ne oseća presiju. Naravno da se zbog toga svi smeškaju, vrlo su ljubazni i iskreno spremni da priskoče i pomognu nekom ko ne ume da ''nahrani'' automat sa čokoladicama. Ako ima takvih ... ja vid'o jednog (u ogledalu). Bio sam preneražen činjenicom da NIKO, NIGDE, NIPODKAKVIM IZGOVOROM NE PUŠI!!! Iako je ovo Florida, a to se kod njih smatra krajnje opuštenom zajednicom, sa puno crnaca i hispano, što između redova puno govori. To je ovde problem - njihovi primitivci, kojih naravno da ima svuda, kao i gripa, i od čega oboleva popriličan broj ne samo američkog stanovništva, dakle, oni se trude da ne strče, i prihvataju stil one "bolje" polovine iz svoje okoline. Ne trude se sa ponosom da budu primećeni, već obrnuto. Svi roditelji su na toj priredbi bili obučeni jako opušteno, skoro jednoobrazno, niko s mobilnim, niko s nakitom, niko u šljokicama, sa naočarima za sunce u kosi islični marifetluci. Nema nikakve tenzije kao kod nas, gde su svi takvi skupovi potencijalno mesto za dranje, psovanje, pa čak i tuču, samo ako se nađu "srodne duše". Znam šta govorim jer imam dete u vrtiću na Novom Beogradu ... Ima još jedan aspekat njihovog kolektivnog karaktera, kulture i obrazovanja, koji je meni kao Balkancu i Crnogorcu ODMAH zapao za oko. NIKO NE OBRAĆA PAŽNJU NA SUPROTAN POL. Ko razume nasu terminologiju, shvatiće o čemu pričam. Dok je kod nas društveno poželjno i prihvatljivo, čak često izaziva i zavist i ljubomoru drugih, da se recimo gledaju mlade devojke i mame (pogledaj poslednju rečenicu u prethodnom pasusu), ovde je to da li zabranjeno, da li neprihvaćeno, da li neprofitabilno - ne znam, ali ovde to NIKO i slovima N I K O ne primenjuje. Meni se omaklo par puta, ali je to ostalo u domenu SF, jer apsolutno niko ne očekuje takve gafove na dečijoj priredbi. Džaba sam ja posle (u sebi) tražio opravdanja za svoje postupke ... teško detinjstvo, siromaštvo, bombardovanje NATO, Sloba, dugo bez supruge ... niko me nebi shvatio. Još samo ovo da kažem. Snajka, inače autohtona Amerikanka, rekla mi je da je ovo bezvezan univerzitet i da je gubljenje vremena ići u njega. (Ona je inače završila prestižni Berkli, što je ovde jednako igranju u ekipi pobednika Kupa šampiona 4 godine za redom!) Rekla je da je dobiti stipendiju ovde, veoma lako za nekog ko nema milionerske ambicije. Recimo, pošto je američki zakon takav da moraju da daju jednak broj sportskih (a i drugih) stipendija i momcima i devojkama, dešava se da mnoge ženske ostanu neuručene. Recimo, ako je devojka trenirala odbojku ili veslanje, neće imati nikakvih problema da se upiše kao stipendista praktično na svaki univerzitet u USA. Malo je teže za momke, ali ne i nemoguće, jer sam gledao: definitivno ovakvi univerziteti nemaju pojma sa basketom! Jedan naš prosečni srednješkolac iz mog kraja bi za njih bio Michael Jordan.
(01.03.2007.)
|
|
