|
29.03.2007. Beskonačne plave trake ispod Dok smo se vozili jutros kolima, čujem ja jednu poznatu pesmu na radiju, koja se često čuje i u Beogradu, i požalim se bratu kako je to dobra stvar ali eto, pošto je bez teksta nema šanse da preko Interneta pronađem ko je izvođač. "To nije problem," reče brat, okrenu jedan broj na mobilnom, i prisloni svoju "Motorolu" na zvučnik. Posle par trenutaka, automat mu javlja da je u pitanju Marvin Gaye. Ja frapiran! FBI? CIA? Ma ne, već vrsta "voice recognition" itd. Tehnologija. Čudo! Dok se kod nas obični ljudi preko dana najviše "bave" politikom, italijanskom ligom, Velikim bratom ili da li je Seka Aleksić u vezi sa hrvatskim tajkunom, ovde SVI prate nekakvu ekonomiju. Da ne veruješ! Odem recimo u lokalnu teretanu: tamo se i vežba, ali uglavnom ljudi i žene trče na pokretnim trakama. Još nešto: mladi su listom u školama i na drugim obavezama, tako da su u teretanama uglavnom zreli i stariji ljudi, koji imaju manje obaveza. I to opet uglavnom crnci ili Hispano, jer je kod njih jak kult snažnog tela - belci mahom igraju tenis ili rade nešto pametnije ..., ali o tome drugom prilikom. Gde sam ono stao? Aha, šta se još radi u teretani. Pa, gleda se TV. Pomisliš, to je lepo, ali na svim televizijama u sali neprestano se vrte vesti i izveštaji iz ekonomije, sa onim beskonačnim plavim trakama ispod, gde se prikazuju procenti i indeksi: kako stoji lokalna banka, kako su poslovale prodavnice i robne kuće, zašto je neki servis promenio način plaćanja, kolika se očekuje cena deonica određenih auto-dilera i slične gluposti. Ja probao da promenim program, ali dok ne gledam, oni diskretno vrate na ono svoje. To ih sve jako interesuje. Ili ovo. Odemo ujutro na već tradicionalnu kafu, onako iscrpljeni od vožnje kolima, jer se vrtić nalazi na oko 15 milja od kuće ali zbog gužve nam tamo i nazad treba makar sat i po, kad tamo sedi rulja sličnih nam. Ništa specijalno, jer to rade mnogi roditelji, koristeći poslednju šansu da u miru prime jutarnju dozu kofeina. Ono što meni bode oči jeste da ispred mnogih leže otvoreni lap-topovi i poslovni papiri, i da svi pričaju sami sa sobom. Tek posle uočiš da zapravo imaju 'blue-tooth' slušalice i da su u telefonskom kontaktu sa nekim. Pošto im je telefonski razgovori jako jeftini i ne zavise od dužine, često su maratonski i neretko traju satima. Neretko su restorani, benzinske pumpe i razne čekaonice opremljeni tako da su svi kompjuteri 'wireless' prikopčani na mrežu, tako da se poslovi mogu da obavljaju i dok čekaš na svoj red. Čudo jedno, pogotovu što znam da su slike iz naših restorana i kafana i sličnih mesta za nijansu drugačije ... Jedan od razloga zašto Amerikanci toliko vole pare je i taj što se i kod njih jaz između bogatih i siromašnih sve više širi - od osamdesetih godina se udvostručio. Njihova ekonomsko-finansijska statistika je jako zanimljiva. Samo 1% Amera zarađuje godišnje više od $348.000, i oni pružaju svoj najveći udeo u nacionalnom dohotku još od 1928. godine. Udeo vodećih 10% po zaradama, onih koji su iznad crte od $100.000, takođe je najveći od vremena Velike depresije. Ali dok njihovi bogati postaju sve bogatiji, siromašni su sve siromašniji. Ukupni američki dohodak je prošle godine porastao 8%, ali je dohodak onih krajnjih 90% stanovnika pao za 1%. Najviše su profitirali oni iz navedene grupe od 1%, čija je pojedinačna godišnja zarada U PROSEKU porasla za $1,1 milion, ili u procentima za 14%. Najnoviji podaci su otkrili da 300.000 najbogatijih Amerikanaca ima više zelenih novčanica nego 150.000.000 onih najsiromašnijih, što i nije tako poražavajuće kada se zna da 200 najbogatijih na svetu ima više para nego 5 milijardi ostalih da se uhvate za rukice i stave sav svoj imetak na jednu gomilu. I svih tih 200 pričaju (provereno!) o demokratiji i ljudskim pravima i o tome da treba pomagati slabe i siromašne, kao i da je njima najveća sreća da pomognu tamo nekim izbeglicama ili bolesnima iz Burkine Faso. [Interesantno je da je kolektivna inteligencija onih 5.000.000.000 bezbroj puta veća nego ovih 200, ali zato i postoje politički i ekonomski SISTEMI, koji sve to sve lakše drže pod kontrolom. Zato je sticanje znanja i svesti (vrhunsko školovanje) tako skupo, a karte za utakmice ili rok-koncerte, droga, alkohol i cigare itd. tako jeftini. To je JAKO zanimljiva tema za razmišljanje, ali se seti da smo i svi mi u onoj ogromnoj grupi, i da nam je sve teže da uočimo shvatimo suštinu. A još se treba i boriti s tim ...] Sećam se da je kod nas do pre 10-15 godina bilo propisano da direktori i ostali slični ne mogu da imaju više nego 6 puta veću platu od prosečnog radnika. Trenutno u Americi taj jaz je oko 440 puta. Eto zašto oni ne podnose ni pomisao na komunizam. Totalni brain-wash! A i to je posebna i smešna tema. Koga god da sam pitao, a oko mene su sticajem okolnosti samo oni iz onih 10% od malopre, da li su protiv komunizma, svi su u glas vikali YEEES! Ali kada smo ih brat i ja pitali zbog čega, niko nije znao. "Recite makar 1 reč koja je loša a da je vezana za komunizam" - opet nije bilo odgovora. Za njih su to krajnje zbunjujuća pitanja, poput onih naših, koja ja postavljam svojoj kćerci Eni od 6 godina i njenim drugaricama: Koliko jedan ipo štap imaju krajeva? Ili: Koliko žaba ima nogu kad digne jednu? Prvo svi pomisle kako je to lako i kako to SVI znaju, ali kad im tražiš konkretan odgovor - nemaju pojma! Totalni brain-wash! Kada smo ih pitali zašto Amerika toliko mrzi, recimo, Kubu, kad nema AMA BAŠ nikakvog razloga za to, budući da Kuba ne vodi AMA BAŠ nikakvu politiku protiv USA niti bilo koga drugog, svi su bili na strani svoje administracije, ali niko nije znao zašto. Kubi su još pre 50 i više godina uvedene ekonomske sankcije zbog tadašnje povezanosti sa Rusima, ali danas nijedna stavka iz tog ugovora više ne postoji. A sankcije stoje i dalje ...
Isto tako, zgranuti su pričom da su Amerikanci i Rusi IKADA bili saveznici! To ne može biti, jer to su ... Rusi! A Drugi svetski rat? Ne, nisu bili saveznici, samo su se borili protiv Nemaca, ali zaboga! Pa vi Srbi ne znate istoriju: Svako za sebe i za svoje interese! Ko sad da im objašnjava ulogu Žikice Jovanovića - Španca ili Save Kovačevića ... A tek Draže ... Dižemo ruke. Nek' se upišu u prvi razred usmerene škole. Pita ih brat kamo onoliki Indijanci? Čak i veoma obrazovane komšije, koji su završili fakultete koji su po rangu viši od bilo kog evropskog, zbunjeno trepću. Kako gde su - pa umrli su od bolesti i zbog toga što su bili fizički slabi. Sic! A ko je doneo bolesti? Ko im je, kao pomoć ugroženima, slao naprimer ćebad zaraženu malim boginjama i šarlahom, koji su bili smrtonosni za njih? Nemaju pojma, jer to se ne uči u njihovim školama. Onda se sete: To su im uradili Španci! Dobro, pita brat uporno dalje, a šta je bilo nakon toga, nakon što je osnovana Amerika, nakon 1776. godine? Gde nestadoše onoliki Sijuksi, Apači, Čiroki, Arapahosi, Hopi i ostali - pre nego što su došli belci bilo ih je 12 miliona? Da nije u pitanju najveći genocid u istoriji? Kako to da ih danas nema ni u biznisu, ni u sportu, ni na TV? Gde su? Nema odgovora - oni misle da to jednostavno NIJE BILO TAKO. Sve to otvara mnoga pitanja i teme, a istina ... koga briga za to.
(05.03.2007.)
|
|
