|
06.03.2007. Radio Svakog jutra milioni Amerikanaca idu na posao. Kolima. Autoputevima, sa najčešće 4-6 traka u jednom pravcu. Zanimljivo je da u kolima ogroman procenat njih ne sluša na radiju muziku, već (bez)brojne Live Talk Show-eve. Ima ih raznih i nisu to kao kod nas kratke prićice ili izveštaju iz novina o utakmicama i neizbežnoj politici, iza kojih slede mamutski muzički blokovi. Ne! To prave autorske emisije, veoma slične onima što ih na svim velikim TV stanicama širom Amerike imaju velike TV kuće (Jay Leno, Oprah Winfrey itd). Među svim autorima izdvaja se jedan, Njujorčanin Howard Stern (1954), čija je zvanična godišnja plata prošle godine bila $355.000.000! što ga svrstava u red najplaćenijih voditelja na svetu! Tokom devedesetih, postao je poznat po svom jutarnjem šuo, koji je prenosila nacionalna radio-mreza po čitavoj Americi, u kome je na originalan i do tada neviđen način, najnižim mogućim nivoom humora, provocirao patrijahalnu i učmalu sredinu nižih i srednjih slojeva američkog društva (najviše bi se moglo reći da mu je ličio naš Minimaks). Od samog početka je bio veoma prost i vulgaran, sa temama koje su zadirale u samu srž (ne)morala američkog društva, ali budući veoma verziran i inteligentan, vešto je izbegavao sve kontrole i kazne. Nekoliko puta su pokušavali da ga skinu sa programa, ali je pritisak javnosti bio toliki da mu uskoro niko nije mogao ništa. Na kraju su gazde čak bile primorane da mu daju jednu radio-stanicu da sam radi šta mu volja i da je uređuje kako želi, na opšte odobravanje društva. Najviše je voleo da u svoje emisije dovodi starlete, manekenke, mlade glumice, misice, pevačice i svu tu bulumenti naivnih i zaluđenih devojaka "spremnih na sve" samo da uspeju (to su predstavnice najnižeg stupanja njihove estrade, nešto kao devojke koje tako revnosno promovišu naš "Pink"). Dovodio ih je da pričaju o svojim "karijerama", o tome šta bi sve bile spremne da urade za "uspešnu karijeru" i kako to one zamišljaju. Recimo, dovede srednju stranu iz "Playboya" i pita je zašto pokazuje svima sve to što ima (naravno, ja sam fin i koristim indirektnu terminologiju, ali on nije!), a kad ona naivno kaže da je to radi umetnosti, onda je on provokativno ispituje da li bi "zbog umetnosti stavila fen u dupe" (pardon!). Kad se ona postidi i kaže TO nikada i da to nije umetnost, onda on počne da insistira da mu ona objasni šta onda JESTE u svemu tome umetnost itd. Narod koji sluša se valja od smeha, jer te klinke nemaju pojma šta pričaju i ne shvataju kako su njihovi odgovori glupi i naivni i kako ih Hauard vrlo brzo dovodi do apsurda, i njih i njihove odgovore i njihove živote. Dešavalo se da objavi da će onoj kandidatkinji koja napiše najbolji sastav na temu "Zašto želim da povećam sise" platiti iz svog džepa plastičnu operaciju kod hirurga koga pobednica izabere. Kasnije ih danima zove u svoju emisiju, tera ih da čitaju to naglas, da objašnjavaju, da se tu pred njim skidaju i pokazuju mu grudi, a da bi im bilo lakše i on se povremeno skida ... To u kolima širom Amerike izaziva pravu pomamu i oduševljenje! Šta li će biti sutra?! Ko je lud da gubi vreme i sluša muziku ili CD, kad se tamo negde skidaju u studiju goli i pričaju da li je devojka koja ima oralni sex pre braka nevina ili nije. Danas SVI pokušavaju da kopiraju Sterna i svaka kompanija koja iole drži do sebe pokušava da izbunari nekog ko će imati makar približan indeks slušanosti kao Stern. Naravno, ti je samo pust san, jer takve ludake majka ne rađa dvaput. Hoće li biti kiše? Verovatno mi je to ostalo u genima još iz doba poljoprivredno-agrarne faze bitisanja Dragovića. Elem, svako jutro gledam u nebo i procenjujem da li će kiša, sunce, vetar ili šta već da me omete/pomogne na putu u bolju budućnost. Nije se to ni ovde promenilo, samo što ovde imaju to sve malo sofisticiranije. Meteorološka prognoza za USA je priča za sebe. Zauzima čitavu stranu u novinama. Naravno da je tako kad se praktično radi o čitavom kontinentu. U ovo doba godine, negde SIGURNO pada sneg, negde pljušti kiša, negde je magla, a negde se ljudi kuvaju od vručine ... Konačno tu sam i ja tamo gde u ovo doba ljudi idu u papučama i majcama i mirišu na losione protiv sunca, jer je Majami podjednako udaljen od tropskog povratnika kao Kalkuta ili Havaji. U novinama mi privlači pogled jedna uokvirena površina. Piše noćno slepilo (night blindness). Kakve sad to ima veze sa čitavom pričom? Zar nisu svi noću k'o slepi (slepe miševe ne brojim)? Međutim, kaže da će svake noći od kraja februara do početka aprila američki meteorolozi po 2 sata biti "slepi", jer će satelit koji pokriva Severnu Ameriku da ostaje bez struje! Moš' misliti sad ovo?! Kažu da će se sa mesta gde se tada bude nalazio satelit, u tom periodu odigravati pomrečenje Sunca i da će satelit, koji se nalazi na visini od oko 36 hiljada km iznad ekvatora, biti bez napajanja. Kaže se dalje da se svake godine oko početka ravnodnevice Zemlja postavlja između Sunca i satelita, ali da brojni zemaljski radari i druga meteorološka osmatranja pomažu da se nastali jaz u informacijama premosti. I još nešto. Pomno sam gledao novine i slušao na TV. NIGDE se ne koriste oni kretenski izrazi u prognozama, koji valjda trebalo da nam objasne da ih sastavljaju neki veliki stručnjaci koji danonoćno nešto mere i prate izveštaje "brojnih satelita". Znaš ono: "Mestimično do umereno ...", "područje anticiklona se pomera ka sredozemlju, a sa istoka podkontinenta vazdušne mase visokog pritiska uslovljavaju pojavu kondenzacije na kolovozima". Koje gluposti i zamajavanje naroda, umesto da to jednom za svagda objasne o čemu se radi. I to tako traje, i traje, i traje ... već decenijama. Ovde vidim da to ne mora tako. Koliko košta NASA? Naravno, sva javnost se slaže da je NASA izgubila puno na jednostavnosti i eleganciji svoje vizije kojom je započela misiju šatlova. U novinama su sve glasnija nezadovoljstva zbog ogromnih troškova koje pravi NASA i sva su upućena na njihovog glavnog administratora, Michaela Griffina. Jedan deo novinara iz dnevnika "US Today" jedva čeka 2010. kada će se program konačno privesti kraju i kada će svih 14 međunarodnih partnera i stotine naučnika NASA konačno da se bace svim silama na dovršavanje Međunarodne svemirske stanice. Oni su takođe ubeđeni da NASa poseduje sve što joj treba za skori povratak ljudi na Mesec i da poseduju tehnologiju i znanje za pravljenje "autoputa" ka Marsu, i to ne samo da bi stigli tamo, već da bi se uspostavio most za eksploatacija te planete. Ovde se često čuje da bi trebalo NASA-i oduzeti monopol u istraživanju kosmosa i inicijativu prepustiti privatnicima, poput Burta Rutana, koji će ostati upamćen kao čovek čiji je projekat ostvario onaj istorijski let do orbite. Ali se takođe svi slažu da je još uvek smešno upoređivati NASA-u i bilo kog privatnika, i podsećaju na istorijske uspehe koje je država ostvarila u prošlosti u razvoju železnice, vazdušnog poštanskog saobraćaja ili autoputeva. Ono što i pored neospornih uspeha, nikako ne mogu da oproste NASA-i su ogromne pare koje ovaj gigant svake godine proguta. Jedan od glavnih novinara, Norm Beavers, veliki protivnik trošenja $ u svrhu "jalovog istraživanja kosmosa", javno izjavljuje: "Pitam se čime se bavio Michael Griffin pre nego što je počeo da dobija - a ne da zarađuje - ogromne pare kao NASA-in administrator." Kada je dolazio na tu funkciju, Griffin je rekao da će mu biti potrebno samo 6/10 od 1% federalnog budžeta (to je svega 15 centi dnevno po stanovniku), ali da su te granice iz raznih razloga davno preskočene. Kada se zna da Amerika danas ima preko 300 miliona stanovnika, Norm je prostim računom dobio da oni NASA-i dnevno donose $45 miliona, ili $16 milijardi godišnje! Novinar cinično zaključuje da je sreća da su prestupne godine tako retke, jer to Amerikancima daje mogućnost da bar tako uštede $45 miliona. Ide čak dotle da kaže da je očigledno da Amerikanci ne mogu da reše sve probleme na ovoj planeti bez obzira na to koliko para potrošili, i da ne treba da izigravaju vodeću zemlju samo zarad političkih interesa. Kao i članovi jedne grupe vrlo glasnih novinara i komentatora, mnogi obični građani veruju da se treba okrenuti Mesecu, Marsu i drugim planetama, ali TEK pošto se saniraju najvazniji nacionalni problemi i potrebe. Kao i svuda u svetu, i Ameri kad ne rade ništa bulje u TV. Kuća u kojoj živi brat sa porodicom prikopčana je kao i svaka dobrostojeća na kablovski program, koji se mesečno plača oko $150. U tu cenu je uračunat i "obični" telefon, koji se za razgovore po Americi plača paušalno, znači za te pare možes da sediš beskonačno na telefonu ako voliš, kao i Internet, koji radi na oko 4 MB/sek. TV programa obično ima oko 700, ali ako voliš još nešto posebno, doplati i gledaj još 700 ako si dokon ili oboleo od paraplegije. Ja sam jedno veče probao da vidim šta sve ima, ali je to beskrajan proces, jer dok odgledaš 10% raspolozivih programa, onaj prvi koji si pogledao se već promenio i opet nemaš pojma šta se tamo zbiva. TV, videoteke i Netflix Možda neznas da je na Floridi zbog velikog broja stanovnika sa Kariba (preko 50%) službeni jezik španski i da je (bar u većim gradovima) najnormalnije da ti se prvo obrate na španskom a tek potom na engleskom jeziku. Čak su i natpisi u mnogim radnjama prvo na španskom. Zato su i mnogi programi na španskom, a to znači da je i odabir tema prilagođen auditorijumu. Kao i kod nas - beskrajne, samo njima poznate i razumljive "sapunice", njihova muzika, vesti, sportovi, problemi zajednice, religije, itd. Pošto su davno provalili da su ženske emisije vrlo gledane, otvoreni su i muški kanali, gde se priča o pecanju, igranju golfa, pravljenju roštilja ili o tome kako uživati kada se razvedeš i najzad dobiješ dugo prizeljkivanu slobodu ... Tu su onda kanali za obojene, sa njihovim voditeljima, muzikom i filmovima, gde se NIKADA, čak ni kao statisti, ne pojavljuju belci. Zatim, tu su posebni kanali sa programima o koledž-košarci za žene, za muskarce, NBA utakmicama, futbalu, rodeu, karateu, rvanju, bezbolu, golfu, tenisu, jedrenju, nezi pasa, mačaka, odgoju dece, Bogu, farbanju nameštaja, sađenju kućnih biljaka, poljoprivredi, nauci, kosmosu, kuvanju, zatim kvizovi, izvlačenja raznih tombola, talk shouova, vesti itd. itd., do 700. Jedino nema sexa, ali i toga bi bilo da je brat hteo da doplati. Dakle, ima bukvalno SVEGA. Gledam recimo jedan od najnovijih kvizova. Zove se "Da li si pametniji od dece?" Ako smatraš da jesi, izvoli. Prijavi se i uzmi milionče. To izgleda otprilike ovako: Došao je jedan momak, od jedno 30 godina, zaposlen, oženjen, sa dvoje dece, koji je završio običan ekonomski fakultet. Sa druge strane je 5 klinaca iz IV razreda osmoljetke. Pitanja su na tabli, i rangirana su prema težini na pitanja iz prvog, drugog itd do petog razreda osnovne škole. Pitanja su iz biologije, istorije, jezika, nauke, domaćinstva itd. Ti izabereš razred i oblast i slušaš pitanje. Recimo, šta je sufiks u datoj reči napisanoj na tabli. Ili, koliko ima malih kašičica u velikoj supenoj kašici? Ili, da li morž živi na severnom polu? Deca ti nisu protivnici već mogu da ti pomognu, ako to želiš. Zanimljivim pravilima to je dovedeno do toga da niko nije bio ni blizu ne miliona, nego ni 100 hiljada. Meni je bilo zanimljivo što mi kraj TV ekrana sve vreme vidimo decu i njihove odgovore - oni to sipaju iz rukava, a matorci se muče i znoje. To je bre strašno: "Koliko slova "e" ima u izrazu pledge alegence?" - stariji se muče, gledaju, broje u sebi i naglas, traže pomoć od dece, bespomoćno gledaju u supružnike u gledalištu, a duhoviti voditelj samo podbada i provocira. Na kraju, pre ili kasnije (najčešće pre) svi dođu do nivoa kada treba da odluče da li će da uzmu sigurnih $20.000, ili da odgovore na neko prekomplikovano pitanje iz najtežeg, V razreda (recimo, oznaka Na je simbol za šta? Ili, sa koliko drugih država se granici Kalifornija?) i osvoje recimo $150.000. To ih ubija! Ako odustanu, moraju pred 10 miliona gledalaca da glasno, u kameru, kažu da su gluplji od klinaca iz petog razreda!!! Ali ... sve za pare - to je geslo. Tek kada se javno obrukaju, tada im daju lovu ... Nego da se vratim na početak. Kada sam bio ovde pre 3 godine, lokalni video-klub je radio k'o
lud - non-stop gužve i redovi. Ovo je ovde porodični kvart, sa puno
dece, mladih dobrostojećih roditelja, kućnih pomoćnica i sl. i
gledanje raznih filmova je razvijeno skoro do kulta. Sada toga više
nema! Poučen našim iskustvima, pitam brata: "Šta je, pukli su,
propala firma, nema društvo više love za te gluposti?! Štedi se?" On
me, kao i uvek u tim prilikama, gleda kao malo dete koje se upravo
ukakilo i pokušava da me malo kultiviše i uvede u svet
funkcionisanja Amerike. Neko se dosetio i organizovao da preko sajta odabereš film(ove) koji hoćeš, i da ti to poštom stigne na vrata. Kad završiš gledanje, staviš to u već prispelu koverticu i sve ubaciš u postanško sanduče. I to je to! "Da, ali to sigurno papreno košta. Dok to vide, sortiraju, pošalju, dok ti stigne ...," očajnički pokušavam da im ubodem slabu tačku. Ali nema čanse. Sve to mesečno košta $17,99, ako ćeš da odjednom uzimaš po 3 filma (to možes jednom mesečno, a možeš i 35 puta mesečno), a može i samo $4,99 (oko 350 dinara, a možda i manje) ako ćeš da uzimaš po jedan DVD. I ono što me je konačno dotuklo - sve to stiže za 1 (jedan!) dan, pa makar živeo i na Aljasci! Pokrivena je čitava Severna Amerika. Dok sam ja zblenuto gledao, ne verujući, on mi kaže da se dnevno šalje oko 100 miliona DVD filmova, ali da će i to uskoro da stane! Malo mi bi' bolje kad mi je to rekao, jer ja potajno navijam da im stane na više nivoa, ali sledi nokaut! Ma ne! Neće biznis da stane, nego će da NAPREDUJE, jer su smislili još bolji sistem! Uskoro ćeš moći da platiš isto tako malu sumu i da iz kreveta downloaduješ koji hoćeš film iz baze podataka koja će da sadrži preko 100.000 filmova. Zbogom video-rekorderi, kasete, DVD rezači, hrpe beskorisne imperijalističke plastike i žica. Kao što to već rade s muzikom: sada možeš za žaku karamela da podigneš koju hoćeš muziku i da slušaš šta god želiš kad god želiš. Nema više potrebe za ničim, sem da imaš kompjuter, zvučnike i par ušiju. ... Ovi me ubijaju. Pa dokle bre?! Brat me uči da tako funkcioniše ČITAVA Amerika. Stvarno $17 nije neka cifra, ali ti takvih malih troškova imaš svuda oko sebe i oni se nakupe. Hoćeš kola, uzmi i "Maserati", ali daj mesečno neki iznos, pa jurcaj koliko te volja (dok te ne uhvate panduri). Hoćeš na Havaje? Potpiši da ćes svakog meseca uplatiti koji dolarčić, pa good bye! Amerika je toliko tržište da svakog dana ako uspeš da naplatiš po cent od svakog stotog stanovnika, ti si do kraja godine bogat baja! Kod nas je malo drugaćije. Da bi bio bogat, moraš da pređeš makar jednog ali DEBELO. Po mogućnosti više njih ... Znam podosta primera iz naše prakse, ali neću da otkrivam naše tajne ovde pred njima ... nisam lud, pa da nam opet pobegnu. Amerika je to. http://www.netflix.com/HowItWorks?lnkctr=nmhhiw
(05.03.2007.)
|
|
