|
08.03.2007. Komunističke Američke države Ako bismo o tome raspravljali vrlo brzo bi smo se složili da nas Amerika podseća na stari Rim. Jaka i super-organizovana vojska, sa vrhunskim vojnim školama i osobljem i sa korenima u Senatu i vlasti, zatim jaki zakoni i pravosuđe (i danas je Rimsko pravo osnov SVIH pravosuđa u razvijenom svetu), i najzad, ogromna blazirana masa polusveta, kome treba samo hleba i igara. Amerika danas leži na stubovima koje čine samo 3 grada: New York sa svojim finansijskim centrom na Wall Streetu, Washongton sa Belom kućom i Kapitolom (skupštinom) kao centralnim organima vlasti, i Hollywoodu koji je središte propagande, zabave i estrade u najširem smislu te reči. Svakoga ko nije makar jednom bio ovde iznenadiće fakat da što se tiče unutrašnjeg sistema kontrole svojih podanika i manipulacijom njima, Amerika najviše podseća, a u mnogim stvarima prevazilazi, "omraženi" komunistički sistem! Mnogi obrazovani građani koji ovde žive reći će vam da je danas Amerika "najkomunističkija zemlja na svetu" - daleko jača i perfidnija nego što je SSSR ikada bio. Svi znaju da su represije u USA takve da su oni danas zemlja sa daleko najviše zatvorenika na svetu. Još u vrtićima počinje pritisak na decu da svako jutro stoje sa rukom na srcu i pevaju himnu - to se tako nastavlja do kraja života. Nema utakmice, školskog kampa, zasedanja niti bilo kakvog većeg okupljanja, a da svi, krajnje iskreno i sa suzama u očima, ne pevaju nacionalnu himnu. Mi smo to nekada isto radili ali ispred naše zastave i Titove slike - u čemu je razlika? I ovde, kao i u komunizmu, ko god želi da uspe, na bilo kom polju, MORA da je posluško i da bude maksimalno lojalan sistemu i svojim vođama. Nema mozganja i talasanja, bez obzira na priču koja se danonoćno plasira u javnosti i medijima o slobodi govora i inicijative. Možes da lažeš i kradeš ako si senator ili kongresmen i niko ti to iz establišmenta neće prigovoriti, samo ako si u granicama koje u datom trenutku odgovaraju sistemu. Mada to nama zvuči čudno, Amerika je zapravo jedna snažna JEDNOPARTIJSKA zemlja, baš kao i njen nekada najveći deklarisani neprijatelj, komunizam. Ne postoji nijedan pokazatelj, ni u jednoj oblasti, koji pokazuje da postoji ili je ikada postojala razlika u američkoj spoljnoj ili unutrašnjoj politici u zavisnosti da li su na vlasti demokrate ili republikanci. Isti broj ratova su vodili i jedni i drugi, stanje na berzi i Wall Streetu je isto bez obzira na pobedu određene partije, davanja i porezi su manje-više isti itd. Kao i u komunizmu, na političkoj sceni nema mesta za druge, iako se to nigde ne kaže tako, već naprotiv! Jedino što je za osnivanje nove partija potrebna saglasnost ove dve, a to se do sada za 200 godina nije nijednom dogodilo. Niti će. Rado u vojnike
Amerikanci imaju probleme sa okupljanjem sve većeg broja vojnika potrebnih za sve veći broj teritorija po svetu gde se "brane interesi zemlje". Onda se sistem dosetio i ponudio zelene novćanice. Jedan ubogi seljak iz Alabame, koji godišnje zarađuje $7.000, odjednom dobija šansu da u tamo nekom Afganistanu kao vozač vojnog kamiona dobije fantastičnih $150.000! Ko će da odoli! Idu čitave porodice, očevi i sinovi, i svi čak misle da su privilegovani jer pomažu širenju demokratije u svetu. Ali ne bi US Army bila to što jeste da ne zna da se izbori sa takvima. Znajući da svi ti koji odlaze po svetskim ratištima imaju mnogočlane porodice, stare roditelje, mlade žene i sitnu decu, i da su im oni neprestano u mislima, otvaraju im se telefonske linije. Ali je problem što je minut $4, budući da sve ide preko vojnih satelita, tobože zbog sigurnosti i sličnih gluposti. Zna se ko od toga ubira milione godišnje. Zatim im u svim kasarnama otvore kockarnice i kantine (zapravo, klasične kafane), čiji vlasnik nije niko drugi do vojska lično, tako da nije redak slučaj da se nakon dve godine krvavog službovanja, umesto da se vrate kući sa parama koje ne bi mogli da zarade ni za 40 godina mukotrpnog rada u civilstvu, vraćaju sa ogromnim dugovima i to svojoj sopstvenoj armiji, koja te dugove nikom ne oprašta. Glavno vrbovanje budućih regruta je na utakmicama bezbola, košarke, američkog fudbala i na rokerskim koncertima, jer je to njihova ciljna grupa. Puštaju se spotovi koje režira recimo Spilberg i koji koštaju 10 ili 50 puta više od sledećeg najskupljeg spota u zemlji. Na tim utakmicama defiluju mladi i nabildovani regruti sa nekog nuklearnog nosača aviona, sa zategnutim uniformama i isturenim vilicama, a u pozadini ide tekst: Budi ono što si oduvek želeo! Proputuj svetom! Pomozi svojoj otadžbini! Glupi Amerikanci i pametni mi! Kod nas se često čuje floskula da su prosečni Amerikanci jako glupi, a da smo mi za njih tate-mate - skoro u svemu. Situacija je međutim malo složenija. U našoj zemlji je ispod 2% fakultetski obrazovanih, a magistara i doktora nauka je toliko da se njihov broj meri delovima promila. U Americi je broj obrazovanih oko 30%, s tim što je jako mnogo njih posle nastavio sa školovanjem i završilo i po dva ili više fakulteta (Direktor NASA ima 8 fakulteta.). E sad, taj 1 procenat kod nas je recimo 50.000 stanovnika, a kod njih je 3.000.000, tako da jeste tačno da njihovih bezveznjaka ima brojčano mnogo, ali statistički, u procentima, mnogo manje nego kod nas. Drugo, ali ne i manje važno jeste da su njihovi fakulteti kudikamo kvalitetniji nego naši, jer recimo samo na Stenfordu trenutno radi dvadesetak Nobelovaca. Snajka Ima tu i fenomenalnih anomalija. Naprimer, moja snajka, koja je, rekoh, završila 2 fakulteta, i to među najviđenijim u Americi, i u čitavom Majamiju je među 10 najobrazovanijih ljudi, NIKADA U ČITAVOM SVOM ŠKOLOVANJU NIJE IMALA NI ČAS IZ FIZIKE! Iako danas zarađuje po $400 i više na sat, o fizici nema pojma. Zna mnogo manje nego neki naš klinac iz osnovne škole! Ali za tog našeg klinca problemi nastaju mnogo kasnije: on sa tim svojim velikim znanjem o strmoj ravni i Bojl-Mariotovom zakonu sutra ne može da uradi ništa ili skoro ništa, a o $400/h može samo da sanja, i to u nekom horor snu. A Ms Patritia de la Torre Dragović svake godine samo poslovno prevaljuje više od 100.000 km avionom i poseduje kuću od $4 miliona, a svake godine bez problema može da vozi auto koji zaželi. Ako imaju njenu omiljenu boju ...
(05.03.2007.)
|
|
