|
02.04.2007. S devojkama isto kao i svuda u kosmosu Imam u Beogradu par drugara, neženja, koji su svi sada već tu negde oko trideset pa naviše godina, koje često čujem kako se vajkaju: "Ih bre, da sam ja negde na zapadu, videli bi vi! Imao bih ne jednu, već 10 devojaka! U pitanju je takav kvalitet, da ne bih prošao nezapaženo, to je sigurno!" Odmah da poručim njima a i svima ostalima: KO NEMA DEVOJKU U BEOGRADU, NE BI JE IMAO NI U AMERICI! Mnogi se možda povode za prostom matematikom velikih brojeva, pa
misle da u gradu od 8 miliona ljudi, gde čak i statistika kaže da
ima više žena, MORA biti i neka koja čeka samo na njih. Ali to isto
misle i moji rođaci iz Berana: "Kako bre ne možete da nađete žene u
tolikom gradu?! Pa one su na svakom koraku - mlade, stare, udate,
raspuštene, usamljene, kakve voliš ... Da vidiš tek kako je to teško
KOD NAS ... ne biste se vi Beogradjani odje 'ljeba najeli!" Slično
je i u Njujorku - konkurencija je ogromna, a lovina blazirana. Dakle, problem se, kao i svuda u kosmosu, svodi na to kako, gde i kome prići. Svi jure i u panici su, i nema vidljivog povoljnog trenutka za prilaz. Naprotiv! Posao toliko okupira, da mnogi i ne pomišljaju na taj problem sve do petka uveče, posle radnog vremena. A tada nastaje ludnica: reke naelektrisanih ljudi hrli u potrazi za zabavom i provodom, puni vremena, para i neostvarenih želja. U NY je otvoren kafić koji je ubrzo postao mega-hit. Gazde su uvidele (verovatno iz sopstvenog iskustva) da je najveći problem prilaženje i dosetili su se tzv. "pasivnog prilaženja". Naime, svaki sto ima malu kameru i kompjuter, pomoću kojih možes da gledaš SVAKI susedni sto i da prisluškuješ razgovore, bez obzira da li sedi čopor drugarica ili zaljubljeni par. Ako pomisliš da ti se neko dopada, da je interesantan i da imas šanse,pritisneš dugme i taj tamo sto je obavesten da si "bacio udicu". Onda oni tebe "iskeniraju" i ako si OK pošalju ti poruku, ako ne ... šaraj dalje. Kamere su postavljene i u toaletima i u WC kabinama, u kojima se često dešava svašta (NY je to!), ali to nikoga ne sekira, već svi pričaju i rade šta hoće, jer nikoga ne interesuje šta ti tamo za nekim petim stolom misliš o svemu tome. Nema se vremena za gubljenje - ponedeljak je blizu. Mali intermezzo, ili digresija, kako se to moderno kaže: Kreneš ti da muvaš devojku na naš način. "Bečka škola": kupiš kartu za operu, koja u Metropolitenu košta $250 - po osobi. Parking je tamo još $75. Posle krenete na večeru, jer si ti stari balkanski lovac i znaš da ljubav ulazi na stomak. Samo, i ona je lovac, ali njujorški, i to prevejani (jer je ranije počela) i izjavi da bi joj baš prijalo kod nekog Japanca. Odvedeš je nesebično kod "Mase" (o tome sam već pisao prošli put), gde te zemljaci opale sa menijem koji iznosi makar hiljadarku po osobi. Ako ti draga kao i ti voli romantiku, pa naruči francusko vino i desert, tebi će to biti najskuplji sex u zivotu, jer si na kraju ostao kratak za jedno $4-5000. To ćete pre ili kasnije naterati na duboki filozofski pristup, pogotovu ako nedajbože omaneš. Prostitutke su $100. (Ovde sam čuo da se prostitutkama ne plaća da dođu kod tebe, već da odu! Glavni je gušt kad posle svega žena ode. Tako kažu njujorški lavovi. Ja nemam pojma o čemu pričaju - ja sam oženjen. Zato gorenavedeni način NIKO ne primenjuje, jer je totalno blesav i nerentabilan. U NY se sve dešava po nivoima. Kakvim, pokušaću da objasnim. Malopre pominjani moji drugrari listom govore kako vole mlade studentkinje, i da niko ne bi muvao "tetke". Verovatno bi i ovde to bilo slično, ali ako nisi i sam student i ne živiš u studenskom gradu, ti nigde ne možes da vidiš studentkinju! Nema studentkinja u Metropolitenu, jer nemaju para, niti ih takav tip zabave preterano interesuje. Nema ih u kafićima i restoranima, jer vredno uče i preko godine ne izlaze. Ono što tebi ostaje jeste TVOJ sloj. Ako si poznati advokat, sa dobrom platom, tebi sleduje neka adekvatna, jer samo nju možeš da zainteresuješ svojom pričom, fazonima i stilom. Nema čansi da odeš u odelu od $5.000 i da smuvaš neku konobaricu, odnosno nema šanse da se TEBI ona dopadne. Naravno, u gradu gde cvetaju homoseksualci, sodomija i svakojake perverzije, ima izuzetaka i sve kombinacije se dešavaju, ali ja pokušavam da objasnim princip. Nije bilo ni teorijske šanse da Bil Gejts oženi neku tamo Gloriju Estefan, pa tačno i da su se kojim čudom i upoznali - ne zato što Bili nije imao šanse, već zato što niti njega interesuje takav tip žena, niti pak nju takav frajer. Svako lovi u svom svetu - Bilijeva žena je inženjer u "Microsoftu", a Glorija juri obojene hip-hopere. Danas se nikada neće desiti da neki tamo američki futbaler ili bezbol igrač, pa makar on bio slavan poput Joa Montane, oženi recimo bivšu najbolju studentkinju sa Jejl univerziteta. No way! Svako ima svoj jasno omeđeni krug. Nema mešanja i svaki eksperimenat se skupo plaća. Zato je broj razvoda ogroman - preko 50%, i to sebi mogu da dopuste samo oni koji ne misle duboko i imaju plitak ili džep ili mozak. U vreme kada je bio svetski reket No.1, Andre Agassi se oženio sa prelepom glumicom i modelom Brooke Shields. Posle je pričao da su mu to bile 2 najgore godine mladosti i života. Što je najsmešnije, on je kao sportista još bio nekako nabliži nekom holivudskom poimanju života i provoda, ali jednostavno se nije moglo. Pričao je on kasnije o Bruki sve najlepše, rekao je da nije nikakav problem bio u njoj, već da on jednostavno nije znao šta da pričaju i rade (preko dana). Toliko mu je bilo muka od njenih agenata, putovanja, snimanja, čitanja glupavih scenarija, a njoj njegovih mečeva, treninga i trenera, da se jednostavno nisu mogli da premoste. nisu bili iz iste fele - to je bio razlog. Takođe, brat mi je pričao na koji je način on, pre nego što se oženio, bio u vezi sa jednom devojkom, cenjenom matematičarkom sa Berklija. Upoznali su se preko kompjutera, što pre 10 godina nije bilo ništa čudno za nekoga ko je mlad, ambiciozan i ko je završio elektrotehniku. U priči, koja se razvila među njima i koja je trajala danima, poteglo se (između ostalog) i pitanje kolika je šansa da će dolar pasti na "glavu", odn. "pismo". Ona je tvrdila da je šansa 50-50, dok je brat tvrdio da to nije tačno, jer postoji statistička šansa da dolar padne i na "kant". To je potrajalo sve dotle dok to pitanje nisu postavili i na neki forum, i dok se nije ispostavilo da pitanje i nije baš toliko prozaično, jer su im počeli da pristižu pravi računski traktati na tu temu. Ženska je bila oduševljena njegovim pristupom problemu, jer je ona pre toga imala neuspele emotivne afere gde joj je baš TAKO NEŠTO nedostajalo. Njen IQ je bio prepreka mnogima, a ponajviše njoj samoj ... Šta je bilo dalje čitajte u njegovim memoarima, ako ih ikada objavi ... ja sam samo hteo da kažem kako je ona sigurno mogla da juri tamo nekog sa lovom i kolima, ali je to za nju bila teška glupost, jer ona, pošto je pametna i sa dobrom školom, VEĆ IMALA I PARE I KOLA, i to više nego što tamo neki golja može i da sanja. Njoj treba neko s kim može da PRIČA, i rađa decu koja neće da treniraju američki futbal ili bezbol 8 sati dnevno, već će to vreme da potroše na učenje fizike i matiša, pa će lako postati multimilioneri i pre nego što završe fakultet. [Danas je recimo jedan običan klinac, Mark Cuban, koji se obogatio preko Interneta, toliko bogat, da između svega ostalog može sebi da dozvoli da kupi NBA tim za koji je od detinjstva navijao, Dallas Maverickse, i da u njemu ima (i plaća) mega-zvezde kao što su D. Nowitzki ili S. Nash, viseštruke milionere. Srećom, gazda je milijarder, pa mu ne smeta i da njegovi igrači uzmu neki dinar.] YouTube A vidi ovo > Pre nepune dve godine, trojica pametnih studenata je otišla na jednu veliku lokalnu žurku, ne sluteći da će to biti prekretnica ne samo u njihovim, već i u životima čitave planete. Usput su poneli kamere i sve snimali. Bilo je tu padova u bazen, pevanja i recitovanja, pijanih govora i smešnih faca, neuspešnih muvanja devojaka, takmičenja u jedenju torte bez ruku, i uopšte, svega i svačega što se dešava na opuštenim velikim žurkama širom ove države. To je bilo TOLIKO zanimljivo brojnim učesnicima, da su uskoro svi počeli da im traže kopije snimka. Kada su to počeli da traže i prijatelji prijatelja, pa čak i ljudi za koje nikada nisu čuli, došli su na ideju da naprave sajt, na kome će SVAKO moći da besplatno vidi njihov filma, ali i da stavi svoj kućni video i da ga pusti na svetsku WWW mrežu. Čitav projekat su nazvali "YouTube" (to u slengu označava lični TV). Uskoro je sajt postao toliko popularan, da su na početku hiljade, a ubrzo zatim i milioni radoznalaca hrlili da vide smešne spotove, da čuju muziku ili jednostavno gledaju šta drugi rade i na koji način. Nije prošlo ni godinu dana, a pojavio se moćni "Google" i ponudio klincima da im otkupi projekat. Dečaci su pristali i dogovorili se: "Google" im je isplatio $1.650.000.000! Cenjeni časopis "TIME" je 2006. godine čitavu stvar, koja je upošljavala samo 67 ljudi, nazvao "Pronalaskom godine". Pre nego što napišem još nešto o "YouTube", ne mogu da izdržim a da ne napišem šta je bilo s ovim momcima dalje. Nisam rekao da iako sudenti, sva trojica su još u to vreme radila u velikoj firmi za plaćanje usluga preko Interneta, "PayPal", a da su potom sva trojica, iako opet svaki sa stotinama miliona na knjižici, nastavila sa studiranjem. Kada su ih pitali kakav je osećaj kada tako mlad stekneš toliki novac, oni su rekli da im to nije toliko bitno, jer mnoge njihove kolege na godini takođe imaju toliko novca, samo od nekih drugih projekata. Da li da kažem da su odmah jedan deo novca dali u dobrotvorne svrhe? Dobro, neću da kažem ... A "U-tube"? Danas je to takva medijska sila, da je se mnogi ovde s punim pravom pribojavaju. Kako sve to radi? Ako je besplatno slanje videa, i besplatno downloadovanje, kako sve to funkcionise? Na ovom primeru se jasno vidi gde sve to ide, i koliko (ne samo) mi kaskamo tamo negde u daljini. Snaga je, prosto rečeno, u kontroli medija, a preko njih i javnosti. To je jedan od svetskih sajtova sa najbržim rastom u istoriji, i po popularnosti je u 2006. bio rangiran na 5. mestu (iza Googla, Yahooa itd.). Na njemu se dnevno pogleda oko 100 miliona filmova, a svakog dana se doda još oko 65.000 novih. Procene su da je mesečna poseta oko 20 miliona, od čega su 55% muškarci, a najveću grupu predstavljaju oni od 12 do 18 godina. Danas "YouTube" kontroliše preko 65% britanskog video tržišta. Do sada je ovaj sajt zabranjivan u mnogim zemalja, pa čak i u Americi, jer se sada nekontrolisano puštaju spotovi, vesti i informacije kakve god postoje, a koje mnogim zvaničnicima ne odgovaraju. Recimo, pošto je napisano ili nacrtano nesto protiv Kemala Ataturka, osnivača moderne Turske, Turci su pre par meseci zabranili "YouTube", kao i Ameri, jer je na regularnoj TV objavljeno da na "YouTube" preovladjuju anti-američki spotovi. Sajt je bio zabranjen i u Iranu, Australiji, Tajlandu, Brazilu itd. - sve iz političkih razloga, mada zvanično politike nigde nije bilo - samo vesti, spotovi, pesmice, karikature, skečevi itd. Snaga milijardi mladih koji danas gledaju je tolika da se čak i političari trude da budu tamo prisutni, tako da su nedavno i Hillary Clinton i Barack Obama, predsednički kandidati, snimili nešto i poslali političku poruku biračima. Zbog mogućnosti da sada svako bude reporter, brojne novine i TV stanice se gase, jer više ne mogu da idu ukorak sa novim trendom. Ako bi se danas kojim slučajem desio novi Tijenanmen, više niko ne bi mogao da spreči prodiranje istine u svet, jer je danas moguće sliku sa običnog mobilnog telefona poslati odnah na "YouTube", a odatle do miliona gledalaca. Nebrojeni su slučajevi uspeha ljudi preko noći - baš zahvaljujući novom trendu. Ako tvoj spot, koji si sam snimio u garaži, pogleda na Internetu desetak ili više hiljada ljudi, budi siguran da ćeš dobiti poziv da snimis CD. Trenutno je najpopularniji neki komedijaš iz Klivlenda, Judson (Jud) Laipply, sa pesmom "Evolution of Dance", koga je do sada videlo 45,4 miliona ljudi! Njemu za put do uspeha, slave i miliona nije trebao ni menadžer poput Rake Đokića, koji je napravio uspeh sa Brenom i "Dugmetom", niti porno-CD kojim se poslužila Severina (potpuno identičan slučaj je bio i ovde, samo znatno znatno ranije!) - potrebno je bilo samo poslati sebe na "YouTube"! Mnogima je prvo pojavljivanje igde, sem kod mame i tate, bilo baš
na "YouTubeu". Takav je bio i akustični gitarista Andrew McKee, koji
je ekspresnom brzinom snimio CD, čim su čelnici čuli da je broj
interesenata za njegovu muziku prerastao 3 miliona. [Jedan od anonimusa koji je postao globalni superstar, oko koga su se otimali svi, a naročito žene, i koji je dobijao milione samo da se pojavi uživo je i moj veliki ljubimac Mahir. Toplo preporučujem SVAKOME da se upozna s njim i videće da će uskoro postati njegov fan i da će često odlaziti na sajt samo da ga još jednom vidi. http://www.istanbul.tc/mahir/mahir/] Danas ova globalna kuća svake godine dodeljuje nagrade za Najkreativniji video, za Najsmešniji video, Najbolji spot, Najinspirativniji video itd. Ne treba reći da se svetske agencije, koje se bave javnim mnjenjem, utrkuju u analiziranju trendova na "YouYubeu", jer je svima jasno da SVAKA svetska vlada može lako pasti ili postići fenomenalan uspeh, samo ako prati zbivanja među ovom ipak kontrolisanom mnogomilijonskom populacijom. Danas ovaj sajt ima više miliona puta veću posetu nego CNN, koji se ubi da kreira javno mnenje u Americi i svetu, ili MTV, koji su do skora mogli slobodno i bez konkurencije da upravljaju muzičkim ukusima u svetu.
(05.03.2007.)
|
|
