|
13.03.2007. Već smo konstatovali, doduše svako na svoj način: E bas su ovi Ameri čudna nacija. Ima ih svakojakih. Hoćes da upoznas nekog od njih? Evo ti naprimer jedne, poprilično tipične face. Sandy Sandy je Jevrej iz Njujorka. Ima 40 godina, neoženjen je, ne pije, ne puši, ne drogira se, obožava pare, tenis i basket (visok je preko 196 cm), i začudo - žene. Završio je fakultet i kao i mnogi radi istovremeno nekoliko "biznisa". Malo zbog porekla a malo zbog poslova kojima se bavi radi, tek, prilično je dobro situiran i generalno nema tih problema. [Moram nešto da napomenem: Prosečna plata zaposlenih u gradu NY je oko $750.000 godišnje, što znači da za 10 godina zarađuju U PROSEKU $7,5 miliona. Tamo su praktično svi milioneri, ali treba znati i da je NY najskuplji grad na svetu i da sve te pare uglavnom i najčešće odlaze na sam život.] Prošle godine Sandy je prodao neku kuću i zaradio čistih $2 miliona, što mu je dalo malo "lufta" i slobodnog prostora za druženja i provod. Preko zajedničkih prijatelja upoznao je mog brata, Dušana, i preko sporta, nastavili su s druženjem i posle toga. Pošto je odlučio da jedno vreme bude besposlen, često je ujutro svraćao kod Duleta u ofis u centru grada, na jutarnju kafu i priču. Srbi su za njega TEŠKA egzotika, ne samo po lokaciji na zemljinom globusu, već najviše po načinu života, razmišljanju i logici - mi smo za njega Marsovci. Zato ga je brat prošle godine pozvao da pođe s njim naleto u Beograd, "jer se nigde na svetu procentualno tako mnogo ljudi ne pali na basket i tenis kao u Srbiji". Sandy je bio oduševljen avanturom, jer je kao i 80% svojih sunarodnika on jednostavno bez pasoša i nikada nije mrdnuo nigde van NY. [Njegovi američki drugari su bili šokirani njegovom smelošću da uopšte ide na Balkan, što je njega samo uzdiglo u njihovim a bogme i u sopstvenim očima.] Tako je on došao u Bg, gde sam ga i ja upoznao. Gledano objektivno, on je u svom gradu i u svojoj zemlji jako
dobar i (relativno) uspešan, ali kod nas je bio neviđeno smešan i
naivan. Nije umeo NIŠTA, niti je za mesec dana koliko je bio uspeo
da shvati ijedan mehanizam funkcionisanja našeg grada i ljudi. Meni
je najsmešnije, recimo, bilo što on, koji je pun para, nikako nije
shvatao zašto neko plaća za sve kada ručamo u restoranu i kako mi
znamo ko će to biti sledeći put. [Naravno, na kraju se ispostavilo
da to nikada nije bio on, što mu se kao čistokrvnom Jevreju jako
dopalo! Bilo je tu par finti, kao on se maša za svoj novčanik ili
karticu koja ne važi kod nas, ali to je bio čist blef koji su naši
gradski vuci lako čitali ...] Šteta što je tema ovog bloga nešto
sasvim drugo, ali bi se mogla snimiti fenomenalna humoristička
emisija o tome kako je Sandy reagovao na naše sponzoruše na
splavovima i kako im je prilazio na ulici, u jalovim pokušajima da i
on oseti blagodeti Istočne Evrope i toplinu devojaka zemlje u
tranziciji ... Sve ovo je bio samo kratki uvod, da vidiš makar najpovršnije kako izgleda, i kakav je Sandy kao tip. A sada dolazi ono o čemu sam svo vreme hteo da pišem - kako razmišlja jedan Amerikanac poput Sandyja. Biznis! Jednog zimskog njujorškog jutra, nedavno, banuo je Sandy sav usplahiren kod Duleta u kancelariju i pozvao ga u obližnji kafić "na hitan poslovni razgovor". Po zabrinutom pogledu, Dule je odmah naslutio da se sprema nešto ozbiljno. Uz kapućino i pecivo, Sandy je konačno otvorio dušu. Čitao je on pre neki dan jedan "naučni članak" gde se govorilo o tome da se Zemljini polovi nedvojbeno pomeraju i da će pre ili kasnije potpuno zameniti mesta! OK, rekao je brat, pa šta s tim? To se u Zemljinoj dugoj istoriji dešavalo već bezbroj puta. "Dušane, kod tebe sam došao zato što si ti moj prijatelj, i plus toga inženjer elektrotehnike. Znam da poznaješ nauku i tehniku i nove trendove. Reci ti, KAKO MI DA NA OSNOVU OVE INFORMACIJE ZARADIMO PARE!?" Brat ga gleda belo, jer ne razume ni pitanje ni tajanstvene puteve Sandyjevog mozga, što tera ovog da strpljivo razradi svoju tezu: "Vidi ovako, ja sam razmišljao, kada se polovi promene, svi elektromotori na svetu, a svi znamo koliko ih ima, će jednostavno da stanu! Zar ne? Jer svi oni imaju severni i južni pol, a kada se to promeni ni oni više neće biti tamo gde treba i svi elektromotori sveta će najednom da stanu!!! A tada dolazimo mi i zgrćemo lovu! Ti samo treba da smisliš kako, i eto nas u svetu megamilijardera!!!" Brat je stondiran, ali ne zato što se on nije prvi setio ove kolosalne ideje, već intelektualnim plićakom svog vrlog drugara. Kako sada da mu objasni kako rade elektromotori, obrtno magnetno polje, Zemljin magnetizam? Kako nekome ko ima TAKVE ideje, objasniti išta što ima veze sa naukom, i na kraju krajeva, sa zdravom pameću? Šta li se njemu kuva u glavi što još nije obznanio javnosti? A rekoh već, Sandy je, ili bi bar trebalo da bude, lik iznad
nekakvog proseka.
(05.03.2007.)
|
|
