|
07.03.2007. Ajnštajn i gubljenje vremena SVI znaju da je Albert Ajnštajn bio pametan momak. I svi (pametni) mu zavide na oštroumnosti, znanju i idejama koje je neosporno posedovao i propagirao. Među njima sam i ja, ali mi je postao jako blizak, da ne kažem idol, tek kada sam nedavno pročitao jednu anegdotu koji je ispričao njegov nedavno preminuli unuk Bernhard Cezar Ajnštajn, jedini od njihove loze koji se pored Alberta bavio fizikom. U svojim memoarima, Berni je pričao kako je jako voleo svog dedu, a i deda njega, ali da se zbog velikih obaveza koje je deda imao, nisu često viđali. Ipak, jednom su ulovili priliku i deda ga je poveo na pecanje i onako, kao usput, dok su stavljali crviće, Albert, već 30 godina Nobelovac, ga je upitao: "Čujem da studiraš fiziku?" Mladić, sav važan i samouveren, ponosno odgovori potvrdno. "Hajde ti meni reci šta je to energija?" ... "Ja sam otpočeo – kaže Bernhard - jedno vrlo zanimljivo i iscrpno izlaganje na tu meni blisku temu, a on je pecao i povremeno govorio da, da, da ... "I to je bila naša JEDINA ikada vođena priča o fizici! Deda me je i dalje jako voleo, i sve do njegove smrti smo često pričali o svemu i svačemu, ali me više NIKADA ništa nije pitao o fizici." Albert je očigledno odmah zaključio da je to TEŠKO gubljenje vremena za njega. Mogao je da sa unukom priča o drugim unucima, o krompirima, vremenu, belim radama, ali o fizici – ne, nikad više. Nije želeo da gubi vreme. To je moj san. Da budem i ja kao Ajnštajn! Ali kako? Kako otkačiti ljude sa kojima u stvari gubiš vreme u jalovim pričama, i za koje odmah vidiš da nema šanse da ih popraviš ili im nešto sipaš u praznu glavu? E ZATO je Albert bio genije, i po njemu se danas nazivaju škole i univerziteti, krateri na Mesecu i merne jedinice. A mi ostali ... mi možemo o tome da čitamo u knjigama, i da se tešimo ... Evo još jedna mala digresija, dakle nema neke veze sa mojim boravkom u Americi, na koju me je podsetila ova priča gore. Hoking Zbog rapidnog pogoršavanja zdravstvenog stanja, slavni S. Hoking (onaj s najmetalnijim glasom u Galaksiji) je sam odabrao jednog superpametnog i supersposobnog brzomislećeg mladog postdoktoranta sa Kembridža za svog ličnog asistenta, koji će javnosti da tumači ideje i stavove velikog naučnika. Kasnije je ovaj momak pričao da mu je uvaženi profesor prvog dana dao 3 lista iz svojih beležaka i rekao mu da to malo proradi i formuliše, a onda će da krenu dalje. "Trebalo mi je 2 godine svakodnevnog iscrpljujućeg rada od po 15 sati da dokučim o čemu se radi. Taj čovek je genije!", rekao je kasnije očigledno fasciniran mladić. I još godina i po da dovrši to što mu je Hoking dao za zadatak ... Tako ti je to kad se kačiš sa genijalcima.
(05.03.2007.)
|
|
