|
09.03.2007. Dolari za palme, bube i ostalo Prosečna godišnja plata u Americi, ili kako oni vole da kažu, godišnji prihodi, su oko $30-35.000. Uuuu, bogte, pa to je preko 2.000 evra mesečno! Izgleda ti mnogo? To sam i ja pomislio, ali mi brat (ponovo) objašnjava gde (ponovo) grešim. Evo njegovog slučaja. Doduše, on i njegova porodica nisu baš tipični Ameri, jer su prilično iznad proseka - i po obrazovanju, i po radu, i po primanjima, ali kao ilustracija mogu i oni da posluže. Ono što našim ljudima u Srbiji UVEK promiče kada se priča o zaradama u inostranstvu jesu njihovi rashodi. I pored ogromnih primanja bratovljeve porodice, i njihovi troškovi su takođe ogromni. SVE MORA DA PLATIŠ! Evo primera. Brat živi u jednom vrlo mirnom naselju, sa divnim kućama i drvoredima palmi, na obali jezera. Kada su kupovali svoju kuću, to je bilo jako smešno - kao neka igra. Hoćeš da si pored vode? Da! To ti je plus $50.000. Hoćeš blizu ulaza u naselje, da ne mora da se zavlačiš kolima? OK, daj još $10.000. Hoćeš takvu orijentaciju da gledaš zalazak Sunca? Daj još $50.000. Hoćeš veću od ponuđene kvadraturu? Dodaj još malo zelene salate ... Hoćeš dve garaže? Još salate ... Hoćes bazen, dodatno zelenilo, mreže za paukove, bube i ptice oko njega? Još ... Još... Još ... Dokle god ti imaš ideja, oni teraju i ne prestaju. Na kraju, podvučes crtu i to ti je to. Kuća iz snova je tvoja, a par miliona je njihovo. Ali, priča o troškovima tek počinje. Recimo, pre neki dan dolaze neki sa kapicama na vrata. Ding-dong! Traže da se plati kazna. Koliko? $150. OK, nije mnogo, a za šta je to? Zgazili smo nekog? NE! Isperd kuće imamo naš trotoar popločan kao našom kaldrmom, i tu je između kocki počela da niče trava. Divota, mislim se ja, biće baš lepo, onako k'o na selu. Ali nećeš! Ako hoćes k'o na selu, m'rš na selo! Plati kaznu za te trake. Da ne bi nastavio da plaćaš svake nedelje, moraš da zoveš "majstore" koji specijalnim otrovima to išpricaju i ubiju biljci svaku ideju da ponovo nikne na tom mestu. OK. Nije mnogo $150, ali to je tek početak "velikog davanja". Jednom nedeljno dolaze i "majstori" za bazen. Čiste filtere, pumpe, lišće, menjaju crevca, hemikalije i bogtepita šta sve. 'Ajde i oni. Onda sledećeg dana dolaze "ubice buba", jer je Majami praktično u tropskoj oblasti i ovo je njihovo carstvo. Taman ti išpricaju sve oko kuće, kad evo njih i sutra. Sad moraju i u kući, jer se u kući kriju druge vrste insekata, a i koriste se druge vrste otrova. [Ne zaboravi da svi oni traže $$$, tako da svakom od njih moraš da godišnje platiš 52 puta! Bez izuzetka.] Nakon ovih dolaze "stručnjaci" za palme. Sigurno misliš kao i ja: E vala njih ne bih plaćao - meni brate NE TREBAJU PALME! Jes' kad bi to moglo tako. Ako hoćeš da živiš u ovakvom kraju, MORAŠ da imaš i palme. I to ne bilo kakve - jednoobraznost je ovde ključna reč! Ne možeš da odeš i kupiš neku malu palmicu od $300, praviš se lud i čekaš da poraste. Mora da bude kao kod svih ostalih, a one su visoke 15 m i koštaju $5.000. Ako nećes ubiće te od kazni, a mogu čak i da te izbace iz kuće i kraja! Dovoljno je da se komšije požale i ti letiš! Kada je pre 2 godine ovuda protutnjao tornado Wilma, sve je izlomio i uništio. Pošto je brat tada bio u Njujorku, kada se vratio čekalo ga je brdo kazni. Džaba je on njima objašnjavao: da nije bio tu, da nije ni znao da je nešto slomljeno na kući, da bi majke mi platio da je samo znao za nastalu štetu ... Niko ništa, nego ti sledeće nedelje zalepe novu kaznu. Dušan je konačno pljuno lovu i popravio krov, ali šok - sledeće nedelje opet kazna!!! "Pa šta je sada, zar nisam uradio k'o što ste tražili???" Jesi, ali BOJA krova odudara od ostalih i kvariš izgled karaja. "Ali ja nemam ništa s time! Tako su uradili majstori!", buni se uzaludno brat. "Plati ti nama kaznu, a ti ako hoćeš tuži onda majstora", mirno mu odgovaraju unovčujući mu ček. Dalje. Onda su tu troškovi opet za bube, ali ovog puta one što ti napadaju biljke. Pa onda za odnošenje smeća. Pa onda za telefon, kablovsku i Internet. Pa onda za održavanje kuće spolja. Pa za održavanje kuće iznutra. Ima li još? Ima: troškovi za vrtić za oba deteta, za plin, za struju, za prskanje trave, za otplatu nekoliko kredita ... i tako još par desetina stavki! Svakog meseca, svake godine godinama. Video sam sopstvenim očima inače ne bih verovao. I što je najgore, sve to brat mora tako da plaća puta tri, jer ima stan i kancelariju i u Njujorku. Džaba ti što zarađuješ meleon godišnje, kad dok sve platiš potrošiš $900.000! Bata mi sa suzama u očima kaže da to i nije najveća mora Amerikanaca, već što najčešće potrošiš preko tog meleona, i onda ulaziš u veseli svet kredita. Toliko veseo da te samo smrt, i to brza, može da odvoji od te igre. A vidi ovo. Smejurija. Ovde je jedan komšija naivno postavio SVOJ koš na vrata SVOJE garaže, ispred SVOJE kuće na SVOM placu, da bi NJEGOVI klinci pikali basket. U roku od 24 sata službenik Zajednice stanara je došao i opalio ga s takvom kaznom da je ovaj mućenik još dok su oni bili u kući počeo da rasklapa skalameriju. Gde je on pogrešio? Nigde, ali pošto nijedna kuća u kraju NEMA koš, nema ni on tu nešto da se izmotava. Ako su svi ispred kuće dobili po jednu malu i po jednu veliku palmu, nema šanse da ti posadiš orah ili brezu i kažeš da imaš pravo na to jer te podseća na zavičaj. Odmah ti sleduje proterivanje iz grada, kao u srednjem veku. Ko je konačno u pravu? Na prvi pogled izgleda užasno represivno i odmah mi dođe da se bunim "jer saosećam sa žrtvama ovog ogavnog sistema", ali na drugi pogled posramljeno shvatam da je to u meni samo progovorio "zov divljine" i da su oni IPAK u pravu. Kod NAS svako radi šta hoće: suše gaće na terasi, tresu posteljinu i stonjake, peku paprike u dvorištu, menjaju ulje na zajedničkom parkingu, bacaju đubre gde im je zgodno, tresu tepihe od 3 - 5, pucaju iz pištolja kad Zvezda pobedi Napredak iz Prnjavora ... Mi mislimo da je to demokratije - da svako radi šta hoće, a da svi posle kukamo kako je kod nas odvratno jer je tamo neki ostavio kesu sa đubretom u hodniku, pljunuo ili se čak ispišao u liftu ili polivao cveće a nije gledao da je dole ispod sebe isprskao čitav komšiluk. Ne, to je anarhija, a ne demokratije. Ovde bi zbog takvih odmah zvali veterinare. Jer čak i ako ne stavis đubre ispred kuće kako je propisano - sve vezano, sortirano, i složeno - momci to 'ladno ostave i odu, a tebe sutra u cik zore čeka čik pogodi šta? Pa naravno - kazna! Eto tako se postaje dobar član kolektiva, jer ni oni ovde nisu Marsovci, već su samo NAUČENI na red, rad i disciplinu. Na šta te podseća ovaj slogan? Na komunistički pamflet? E vidi se da si citao prethodni blog iz Amerike ...
(05.03.2007.)
|
|
