|
31.03.2007. Danas je u novinama objavljena vest da je Senat konačno odobrio da se američke trupe povuku iz Iraka. To je za Ameriku najvažnija vest u poslednjih 5 godina, ali pošto je povlačenje u pitanju, vest je stidljivo objavljena tek na dnu prve strane u novinama, bez slika. Za tu operaciju, koja mora da počne najkasnije za 2 meseca i da se završi do kraja godine, država je odvojila nešto zelene salate - oko $97,5 milijardi! Dodatno, odobreno je još $120 miliona za slavlje i paradu kada se "pobednici" vrate u zemlju. Šta bi tek bilo da su (nekako) stvarno pobedili ... verovatno bi cifre zamenile mesta. Američki aerodromi su postali pravo čudo. To više nisu dosadni tranzitni čvorovi, već se sve više pretvaraju u mesta za odmor i uživanje. Dallas-Fort Worth, Detroit, Denver, Kennedy i ostali poseduju komplekse robnih kuća, prvoklasne restorane, salone za masažu, igraonice za decu, muzeje, poslovne centre, pa čak i luksuzne hotele sa 5 zvezdica. Čitao sam da se neki odlučuju da odmor provedu putujući od aerodroma do aerodroma, uopšte ne napuštajući zgrade! E čikam ih nek dođu u "Nikolu Teslu", da ih MI odviknemo od tog sporta do kraja života. Njihovog. Kako se postaje bogat Wal-lMart je najveći lanac robnih kuća na svetu. Imaju preko 1,7 miliona zaposlenih i godišnje prodaju svakojake robe u vrednosti od $350 milijardi. Veći su od svih svojih svetskih i domaćih konkurenata zajedno. Osnivač ovog čuda je gospodin iz Oklahome, Sam Walton (1918-92), koji je, dok je bio živ, bio najbogatiji stvor na Zemljinoj kugli. Čak se i 12 naslednika, koji su rasparčali njegov gigantski imetak, danas, pojedinačno, nalazi na listi najvećih svetskih milijardera. Ono po čemu je Wal-Mart poznat u čitavom svetu je da tamo gde se pojave "tu više trava ne raste" - konkurencija je mrtva, premrtva, a kooperanti su svedeni na puko preživljavanje. Kako to funkcioniše? Evo banalizovanog primera, kojim ću pokušati da prikažem mehanizam kojim ja postajem bogatiji a ti siromašniji, a (kao) tesno sarađujemo u biznisu i svi smo srećni. Recimo, ti proizvodiš lepe metalne kašike. Uspevaš da napraviš
1.000 mesečno i tvoja cena je $1 po komadu. Lepo ti ide, ali žudiš
za velikim dobavljačima, jer tu je lova. "Eh, kada bih samo mogao da
radim za 'Wal-Mart' - oni imaju preko 10.000 prodavnica širom sveta.
Nek' svaka proda po 1 kašiku, eto meni dolara k'o pleve," misliš ti.
I desi se čudo - dođu njihovi menadžeri i predlože ti sledeći dil:
"Hajde ti pravi nama 2.000 komada i predloži cenu". Ti se polakomiš
i dupliraš, jer si rođeni biznismen: $2 po komadu (šta je to za njih
- oni su puni para!). Oni se bez reči slože i ti počnes da mlatiš
pare. Sledeće godine (ili meseca - nije bitno za priču), dolaze oni
ponovo. Nasmejani, veseli, oduševljeni! "Posao ide k'o lud! Ti si
sjajan - tvoj proizvod je hit! Prodajemo sve što napraviš. Nego,
možeš li ti da pojačas proizvodnju?" Ti panično razmišljaš: "Kako
bre? Pa radim po 16 sati. Svi su mi zaposleni već pocrkali, nemamo
nedelju, nemamo praznike ... Eureka! Setio sam se: zaposliću još
ljudi!" Oni su zadivljeni tvojom genijalnošću i predlazu ti pomoć u
idejama, jer oni znaju fazone. Predlazu ti: Uzmi kredit i otvori
veliki pogon, zaposli još 500 novih radnika i postani najzad
ozbiljna kompanija, "jer ti to već i jesi" i proizvodi nam godišnje
10.000 komada! Tebi milo oko srca, jer konačno i oni uvidjaju da si
ti pravi lik za njih, da ste svi u sobi ozbiljni biznismeni, a ne
kao neki glupi sitni privatnici, koji nemaju mozak ni petlju za
velika ulaganja kao ti. Uzmes veliki kredit, kupuješ ogromnu kuću sa
bazenom, ženi skupi auto, decu upisuješ u skupe privatne škole, a
sebe u golf i bridž klub. Nakon silnih peripetija kupuješ i ogroman
proizvodni objekat (nema veze, otplatiće on samog sebe) i
zaposljavaš 500 novih ljudi. Kašike sa tvojim inicijalima samo
ispadaju. Ti si u oblacima. Na kraju godine dolaze opet oni momci. Ti ih srdačno dočekuješ na pragu svoje velebne kancelarije - evo ih moji dušebrižnici, moji drugari, ljudi koji o meni znaju sve i pomažu mi jer sam im simpatičan i vredan saradnik. Nikada kasnio, nikada omanuo. Ali šta je to? Zašto su tako smrknuti? Gde su im oni sinemaskop osmesi? "Drugar, na tržistu je došlo do promena. Kašike više ne idu. Cena je previsoka. Nudimo ti od sada 20 centi po komadu". Posle čaše hladne vode i kocke šećera, ti prostenješ: "Ali drugovi, braćo! Kako kad one MENE kostaju 18 centi??? NEMA ŠANSE DA PREŽIVIM! IMAM KREDITE VEĆE NEGO SRBIJA!" Oni te hladno gledaju, i predlažu ti da više radiš. "Ali ljudi, ja već radim 16 sati dnevno! Nisam 2 godine video ni Sunca ni Meseca!" Oni nestrpljivo objašnjavaju da izdržiš i sa tih 2 centa zarade po kašici, jer će se možda tržište opet okrenuti, za koju godinu. Celu noć se sabiraš i racunas, oko tebe plaču žena i deca, i ti konačno sagledavaš spasonosno rešenje. Skok sa mosta u mutni Hadson! Spremiš se, oprostiš se sa porodicom i krećeš, kad na mostu te čekaju "oni". "Pošto si nam drag, žao nam te je, ipak smo smislili rešenje za tebe. OTKUPIĆEMO za male pare (jer kašike STVARNO ne idu!) i pogon i radnike, a tebi ćemo ostaviti posao od soma dolara mesečno i kredite. Ne možemo više da damo, veruj nam." Sa suzama u očima ti im ljubiš uglancane menadžerske cipele, presrećan jer su ti dali još jednu šansu: to su PRAVI pijatelji! Nemaš pojma da je sve to bio samo deo plana. Ne možeš da se meriš s njima, jer su oni vuci sa Harvarda, sa IQ 500 i iskustvom u takvom biznisu većim nego što ti imaš sa ljuštenjem semenki. ODUVEK su znali da ćeš na kraju da radiš za njih, ali za platu koju će ONI da ti propišu, a koja je dovoljna tek za puko preživljavanje, nizakakav luksuz o kome si sanjao. Kako bi oni postali milijarderi drugačije? Nema šanse da ikada izađeš iz tog kola i kažes "neću više da se bavim biznisom. Hoću da mirno radim u trafici i da me ne boli glava." Otplata kredita te čeka do kraja života, i uspomene na nekada lepu kuću s bazenom i vreme kada su se deca igrala samo sa belcima. Na vreme kada si mislio da si pametni biznismen i da TI možes da "pređeš" sistem. Kukuruz, ananas i Fidel Ovde svi trenutno pričaju o alternativnom, biološkom gorivu, koje će da bude produkt "čiste" tehnologije, a koje će da se proizvodi od kukuruza. Amerika već uveliko radi eksperimente, a na nekim pumpama u zemlji već može da se pronađe takvo gorivo "koje ne zagađuje atmosferu". Zvuči kao da nas u budućnosti najzad čeka dugoočekivani ekološki raj. Ali ... U svom poslednjem obraćanju naciji, kubanski predsednik Kastro je raskrinkao neke planove Amerikanaca. Pošto Americi ne pada na pamet da sad odjednom čitavu svoju teritoriju zasadi kukuruzom i tako sebi obezbeđuje gorivo, njihova je strategija da ga uvoze iz siromašnih, poljoprivrednih zemalja, koje će tobože biti srećne zbog toga, jer najzad imaju kome da izvoze svoje proizvode. Jes', malo sutra! Priča mi brat šta su videli kada su bili na Bahamima. Pošto su bili tamo opušteno, turistički, na nekoliko dana, reši on jednog dana da se ipak malo uljudi i najzad obrije. Uđe u radnju i vidi da običan "Gillette" nožić kosta oko $3. Nista strasno, jer konzerva Coca-Cole košta $1. Šta je onda poenta ove priče? Elem, dan pre toga su išli da posete plantažu ananasa. Oni tamo rastu kao korov kod nas - plantaže su nepregledne i prostiru se s kraja na kraj mnogih ostrva bahamskog arhipelaga. On raste na kratkoj dršci, dugačkoj do kolena, i lako se bere. Ali ima ga na milione! Jadni crnci to beru i rade pognuti čitav dan, na suncu i neprestanom vetru. Što je najgore - KILOGRAM TOG ANANASA JE TOLIKO JEFTIN, DA ČITAVA KORPA, VELIKA TOLIKO DA JE NI ŠVARCENEGER NEBI PODIGAO, KOŠTA MANJE NEGO ONAJ POMENUTI ŽILET! Dok dođe do komšijske Amerike, taj ananas će poskupeti 100 puta, a ta razlika sigurno ne ide u džepove jadnih Bahamaca. Slično je i sa kafom, duvanom, naftom, malinama itd. Tako će biti i sa kukuruzom. Kastro je podsetio da trenutno milijardu ljudi kuburi sa glađu i da će Ameri zbog nove tehnologije biti direktno krivi za smrt najmanje 3 milijarde gladnih u svetu. Umesto za hranu, kukuruz će se destilovati i pretvarati u gorivo za američke limuzine. Pošto če oni posedovati tehnologiju za to, tona kukuruza će postati jako niska (jer i to Ameri diktiraju), ali će zato cena finalnog proizvoda postati jako visoka. I eto ti novog biznisa! Opet će se pojaviti novi milijarderi! Samo treba smisliti caku.
(05.03.2007.)
|
|
