|
10.03.2007. Buš Trenutno je u svim ovdašnjim medijima glavna vest poseta predsednika Busha zemljama Latinske Amerike i neredi i demonstracije koje se tamo masovno održavaju povodom dolaska čoveka koji najblaže rečeno nije na spisku najomiljenijih likova južne Amerike, a bogme i šire.
Venecuelanski predsednik Hugo Rafael Chávez Frías (1954), levičarska perjanica svog kontinenta, i čovek od koga se mnogima u Americi diže kosa na glavi, odmah je najavio da i on kreće na turneju po okolnim zemljama, što je izazvalo ovacije i odobravanje sve večeg broja latinoamerikanaca koji spas iz bede vide u obećanjima svojih novih komunističkih lidera. Ovde je pravu pometnju i u medijima i u politici, a bogme i kod jednog dela stanovnika, izazvalo nedavno pojavljivanje Chavesa u UN. Svi tvrde da će taj govor ostati upamćen kao istorijski, nesto slično Hruščovljevom, kada se tadašnji partijski gensek SSSR-a izuo cipelu i njome udarao po govornici i pretio Amerikancima da povuku malo svoje previše porasle prste. Chaves je otpočeo svoj govor tako, što je, izašavši posle Busha, sa smeškom i grimasom na licu izjavio da se na bini oseća miris sumpora, i da pod hitno prostoriju treba provetriti. Zatim je rekao da je čuo podatak da u Americi preko 40 miliona ljudi živi ispod linije siromaštva, uglavnom crnih. Zato je ponudio $4 mld. bespovratne pomoći u vidu nafte i rekao da crnci i svi obespravljeni u Americi i čitavom svetu treba da ZNAJU da u svetu ima ljudi i nacija kojima nije svejedno kada se neko muči i umire od gladi i bolesti, i da on i njegov narod NIKADA neće prestati da se bore protiv takvog načina života i politike koja to dozvoljava i toleriše. Bukvalno sutradan pomoć je stigla u Bronx i crnci su sa nevericom slušali da im je to pomoć od komšija prekoputa, iz zemlje iz koje donedavno vlasti USA nisu puštali emigrante, toliko su bili siromašni. Ne moram da kažem za koga bi danas obojeni u Americi glasali (da ih neko to pita). Zato se Hugo već dve godine za redom pojavljuje na tradicionalnoj "Timesovoj" listi najuticajnijih ljudi sveta. Naravno da je to dobar signal Chavezovom obezbeđenju, je svi znaju da tim CIA-e za kvarove na avionima sedi i radi punom parom ... Zašto toliko politike? U poslednjih par blogova iz Amerike dosta pišem o političkim temama, iz prostog razloga što je život ovde tako gusto i perfidno isprepletan s politikom, da je jednostavno nemoguće razlučiti te dve stvari. Problem je jedino (kao uostalom i kod nas, a i svuda u svetu) što to neki vide i znaju, a drugi ne. Nauka Evo malo i nauke: Pošto se već nekoliko puta desilo da se ovdašnji sportisi bukvalno ubijaju od treninga, posebno profi ragbisti u timovima gde se po čitav dan trenira na suncu i u vlazi, treneri su potrazili pomoć od naučnika. Isto kao što inženjeri i tehničari prate rad motora formule-1 na svojim monitorima u tit-stopu, tako su danas i treneri u mogućnosti da prate rad srca i pluća svog pulena, temperaturu i stepen mlečne kiseline itd. U krvne sudove sportiste se ubacuje mali čip, koji tokom svog boravka u krvotoku šalje signale na lap-top trenera, omogućavajući mu da prati stanje organizma i povuče sprtistu iz igre pre nego što napor pređe opasnu granicu i ugrozi život.
(05.03.2007.)
|
|
