AM 2002.
brojevi 14 - 26
broj 26/2002
27. jun 2002.
• Znate li da astronmi računaju godine skoro isto kao
i ostali svet. Skoro.
Astronomkso
numerisanje godina, iz knjige 'Kalendar kroz istoriju'
• Radioastronomija
Šta su specifičnosti radio astronomije. Ovo je
nastavak priče o radio astronomiji i SETI programu
broj 25/2002
20. jun 2002.
KOSMOLOGIJA I SLOBODA
Dr Milan Ćirković
govori u Novom Sadu
• Kada dolazi Leto
ove godine |
• Astronomski kamp -
FAQ. Pitanja koja postavljate i odgovori u vezi astronomskog kampa
"Letenka 2002".
• Ko je do sada
prijavio dolazak na astronomski kamp "Letenka 2002".
•
Koji 'emovi' će moći da se vide u julu. Ako želite da se takmičite
u Mmaratonu pogledajte ovaj spisak. On vam može pomoći u pravljenju
vašeg plana osmatranja.
!
Ajnštajn za početnike:
zbog angažovanosti oko pripreme astronomskog kampa nastavak ove priče
objavićemo u sledećem broju.
|
•
Opasan asteroid 2002
MN. Nedavno jedan asteroid je gotovo očešao našu planetu
• Sve što ste oduvek želeli da znate o
radio astronomiji od sada možete naći u vašem omiljenom magazinu (da
ne bude zabune to je Astronomski magazin
). U pitanju je maturski rad
koji ćemo objaviti u više nastavka. U ovom broju nekoliko uvodnih
stranica: Radio
astronomija
• Kalendar kroz istoriju:
Današnje računanje godina - kada počinje računanje godina od Hristovog rođenja i ostale
zanimljivosti.
|
broj 24/2002
14. jun 2002.
•
Da li je život
pravilo ili izuzetak? Aminokiseline mogu nastati i
u međuzvezdanim oblacima čestica.
•
Od kada brojimo
godine.
Znate li od kada su stari Grci računali vreme? A Rimljani? A
znate li o kada se godine računaju po Svetoj knjizi? Iz
knjige "Kalendar kroz istoriju".
•
BAV U
petak 07. i subotu 08. juna odrzan je
XX Beogradski astronomski vikend.
broj 23/2002
07. jun 2002.
• Znate li da su Sloveni imali svoj kalendar još u prehrišćanskoj eri?
A 1923. u Rusiji su ukinuti i julijanski i gregorijanski kalendar
namesto kojih je uveden novi sa 5 dana u nedelji i 6 nedelja u
mesecu....
Slovenski kalendar
!
Ajnštajn za početnike:
Potraga za eterom!
Jedno vreme naučnici su verovali da kao što se zvuk kreće kroz zrak
tako i svetlost mora da se kreće kroz 'nešto'. To nešto nazvali su
eter. Zatim su se dali u ptragu za eterom.
|
• Star
Wars: Attack of the Clones. Jeste li gledali drugu epizodu
Zvezdanih ratova?
• Sunce je u svojim najboljim godinama i
greje nas baš koliko nam prija, ali koliko će to da traje?
Zanimljivosti
•
U redu, svi znamo da je Sunce naša furuna ali za pesničku dušu ono je
mnogo više od toga. Ono je inspiracija, izvor estetskog doživljaja....
Pogledajte
nekoliko dobrih snimaka Sunca
broj 22/2002
30. maj 2002.
• Šetamo oko 'Boškovića'. Oko kratera Boscovich prostire se divno
područje za osmatranje. Posetite mesto gde je sleteo Apolo.
Okolina kratera Boscovich.
• Znate li koja je sada godina po kineskom kalendaru? Iz knjige
Kalendar kroz istoriju: predstavljamo
kineski kalendar.
broj 21/2002
24. maj 2002.
•
Teorije o nastanku planeta. Vansolarne planete postaju sve
zanimljivija tema istrživača. Sem što uporno tragaju za njima
astronomi raspravljaju i o njihovom nastanku.
•
Potraga
za drugom Zemljom. Do sada je pronađeno 100-tinak planeta izvan
Sunčevog sistema, ali sve su to Jupiteroliki džinovi. Nameće se važno
pitanje kako pronaći vansolarnu planetu Zemljinog tipa. O najnovijim
projektima za pronalaženje takve planete pročitajte ovaj tekst.
• Iz knjige Kalendar kroz istoriju donosimo
prikaz najinteresantnijih kalendara. Ovoga puta predstavljamo
kalendar Maja
• ILBA 11
- novosti iz balkanske astronmije (na engleskom)
• U Petnici je održan seminar na temu
Astrobiologija. To je
pionirski poduhvat, pošto se u ovim krajevima o toj temi još nije
raspravljalo. Za sad pročitajte samo program seminara, pa nam pišite.
• MACHO
objekti - Na Katedri za astronomiju održano predavanje.
broj 20/2002
16. maj 2002.
• U šetnji po Mesecu
dolazimo u posetu krateru Bošković.
!
Ajnštajn za
početnike - u više nastavaka o svemu što je prethodilo
Ajnštanjovim teorijama, zatim o specijalnoj i opštoj teoriji
relativnosti. U ovom broju čitajte uvodni tekst.
|
•
Jonosferski dinamo - Nastavak priče magistra
Maje Mitić o jonosferi.
• Iz knjige Kalendar kroz istoriju u
nekoliko nastavaka daćemo prikaz najinteresantnijih kalendara. Ovoga
puta predstavljamo
jevrejski kalendar
broj 19/2002
9. maj 2002.
• Za posmatranje kratera na Mesecu nije vam neophodan teleskop.
Dovoljno je da imate Astronomski magazin
. Posetite
krater Aristoteles na Mesecu.
• Planete: Merkur,
Venera, Zemlja i Mars. Sažet prikaz terestričkih planeta u
maturskom radu BG gimnazijalca.
• Koliko je težak kubni
santimetar neutronske zvezde?
broj 18/2002
30. april 2002.
•
Poravnanje
planeta. Na vedrom večernjem nebu
vide
se planete u nesvakidašnjem i vrlo lepom poretku. Sledeće okupljanje
vredno pažnje biće tek kroz 40-tak godina.
• Mesec: posetite
krater Tesla na drugoj strani Meseca
• Astrofotografija:
pomračenje Meseca. Sticajem okolnosti ovaj rad nam je stigao sa
velikim zakašnjenjem. Ali pogledajte ga.
•
Vesti iz
Astronomske grupe DI "VMM"
broj 17/2002
26. april 2002.
|
•
Tražeći
život - treći i poslednji nastavak predavanja prof.
Dajsona. |
•
Izveštaj
o Mmaratonu u Višnjanu. Kakva oprema je viđena, kako su prošli
maratonci i druge zanimljivosti sa ovog maratona
• Astrofotografija:
Kako sam počeo - priča V. Živkovića o njegovim prvim koracima u
astrofotografiji; saveti za početnike, nekoliko lepih snimaka
• Šetnja po Mesecu:
Druga strana
Meseca. Zašto na drugoj strani gotovo i nema mora?
• Iz SAD (da ne bude zabune radi se o
Skopskom astronomskom društvu) stigli su malo već zakasneli
snimci komete
Ikeya-Zhang
• Iz rubrike Zanimljivosti:
Kako i zašto je Pluton toliko
različit od drugih planeta?
• Jedan svež
komentar
čitaoca ja stari članak:
Gagarin nije prvi
broj 16/2002 17. april 2002.
• Svet iz ”kese za đubre”
- drugi deo predavanja: "Gravitacija je
'cool' ili
zašto je u našem univerzumu moguć život"
prof. F. Dajsona.
• Otkrivena nova kometa:
C2002 G3 (SOHO)
•
Nad Novim Sadom nestaju zvezde.
Ima li pomoći?
• Ko = autor Atlasa
univerzuma i ....
• .... kratak intervju
sa njim o 'elijensima'
i planovima za budućnost Atlasa univerzuma. (Uzgred, stranica o Velikom prasku iz Atlasa univerzuma je
izmenjena i dopunjena. Interesantno je, pročitajte:
Big Beng).
• U svemiru ima preko 100 milijardi galaksija i 2000
milijardi milijardi zvezda. A znate li
koliko u svemiru ima čestica?
>>U sledećem broju nastavljamo šetnju po Mesecu.<<
broj 15/04 12. april 2002.
ekskluzivno!
"Gravitacija je cool
ili zašto je naš svemir toliko gostoljubiv"
- Prof F. J. Dajson
(Institute for Advanced Study, Princeton, New Jersey)
ljubazno je dozvolio da se ovo njegovo zanimljivo predavanje publikuje u
Astronomskom magazinu. Predavanje ćemo objaviti u tri nastavka. Prvi
nastavak nosi naziv:
Gravitacija je “cool”
•
Jonosfera
- piše magistar Maja Mitić, rukovodilac
jonosferske opservatorije Geomagnetskog zavoda
iz BG
• Iz radionice D.
Miladinovića: Kako sam
napravio tražilac za teleskop.
•
Kalendar kroz istoriju.
Objavljujemo neke zanimljive delove iz knjige. Ovu knjigu možete
naručiti i iz AM.
•
Krater Pluto je najelegantniji veliki krater na Mesecu. U njegovoj
blizini proteže se čuvena Alpska dolina. Posetite ova mesta.
• ILBA
10 - novosti iz balkanske astronomije (na
engleskom)
• Godišnjice:
115. godina Astronomske
opservatorije u Beogradu i 50 godina časopisa "Vasiona".
broj 14/04 05. april 2002.
•
Knjige:
Kalendar kroz istoriju. Knjigu sa
hiljadu zanimljivih podataka o kalendaru možete
poručiti iz AM.
•
AM definitivno odlaže Mmaraton za neko drugo vreme, a
dok se to ne dogodi upoznajte detaljnije neke emove koje do sada nismo
opisali:
>>
M46
>>
M74
>>
M76
>>
M77
>>
M103
•
U prošlom broju stigli smo do kraja Atlasa univerzuma.
U međuvremenu Atlas je dopunjen sa nekoliko novih stranica koje
listamo ovog puta. Tu je stranica sa opisom svemira na
200 miliona s. g.
od Zemlje, zatim stranica namenjena onima koji žele da štampaju neke
crteže iz Atlasa: negativi.
Od novih
stranica
ipak je najzanimljivija ona koja je posvećena Velikom prasku, ili
Big Bengu.
Tu ćete naći odgovor na 4 osnovna pitanja:
- Gde je centar svemira?
- Gde je kraj svemira?
- Gde se u svemiru dogodio Big Beng?
- Ako je svemir star 15
milijardi godina, kako su mogle galaksije da pređu put duži od 15
milijardi godina?
+ 3 činjenice u vezi V.
praska koje treba upamtiti.
•
Potražite na Mesecu krater Aristarchus. To je pravo
mesto za osmatranje, jedno od najzanimljivijih, i zbog interesantnog
reljefa i zbog čudnih i do sada neobjašnjivih pojava koje su tu
opažene. Do kratera doćićete ovde:
Kreter Aristarh, a do čudnih pojava ovde:
Prolazne lunarne
pojave
|